„Кока-Кола” у Савету безбедности

Стандардни лик у мојим омиљеним америчким крими-романима обично је пензионисани агент ЦИА или специјалац, разведен, склон алкохолу и осталим пороцима, али врло проницљив, повремено духовит, приватни детектив, који одржава везе с још активним колегама. У једном таквом роману, чија је радња смештена у седамдесете године, јунака посао води од Вашингтона, преко Пекинга, до Блиског истока и даље.

Поред тога што случај, наравно, успешно решава упркос ноторној inter-agencies non-cooperation, коментаришући сам за себе тадашње геополитичке прилике, детектив констатује да је време да „Кока-Кола” добије место у Савету безбедности. Визионарски. 
Објављивање нове америчке Стратегије националне безбедности (НСС) засенио је актуелни рат власника мреже „Икс” Илона Маска и ЕУ услед оправданог потеза ЕУ да санкционише „Икс” због непоштовања права корисника, а не због цензуре слободе говора, како то Маск и Трампова администрација спинују. Од осталих вести, које су такође допринеле томе да нова стратегија буде коментарисана свега пола дана, издвајамо: директор инвестиционог фонда „Блекрок” директно учествује у преговорима о Украјини; „Нвидија” најављује градњу свог највећег производно-истраживачког кампуса у Израелу, док је већински политички Запад у шоку што јој је Трамп дозволио извоз чипа Х200 „одобреним” купцима у Кини; Лари Елсон (фамилија је већински власник „Парамонта”) ни с парама Џареда Кушнера (што је у Србији схватио само „Спутњик”!) још не успева да спречи „Нетфликс” да се споји с „Ворнер брос. Дискаверијем”, иначе реч је о трансакцијама од око 83 милијарде долара;

Трамп је убедио „Кока-Колу” да део производње врати на фабричка подешавања – коришћење шећерне трске; британски премијер Стармер паре Романа Амбрамовича арбитрарно усмерава ка Украјини; амерички Федерални закон о потрошњи за одбрану (НДАА) за фискалну 2026. годину, двостраначки усвојен у оба дома Конгреса, што је посебно релевантно, барата сумом од 900 милијарди долара. „Кока-Кола” одлично стоји, у дванаест месеци закључно са септембром ове године, нето приход био је 13 милијарди долара. Питање је да ли „Кока-Коли” то место уопште треба. Процените на основу тога и Трампов реални утицај, кад је успео да „Кока-Колу” убеди да се, за њега бар, врати оригиналном рецепту (познатом делу). 
За оне који не прате трансатлантске односе довољно дуго, неки од елемената нове НСС су „шокантни”, „увредљиви”, „контрадикторни”. Ен Еплбаум, која их прати, у утицајном „Атлантику” написала је да документ није стратегија већ „самоубилачка порука” којом Трампова администрација спроводи „унилатерални акт разоружања”. Историчар Најл Фергусон у све утицајнијем „Фри пресу” (недавно га је купио „Парамонт”) побројао је како је стратегија шокирала скоро све водеће legacy-media. „Писао ју је Путин”, „МАГА манифест с којим се вероватно не слажу ни сви републиканци ни пола кабинета”, „увреда Европе”… 
Но, Фергусон хладнокрвно демонтира колективни наратив наводећи серију околности које ову стратегију ни по чему посебно не издвајају од претходних. Додатно, подсећа да Трампова администрација не ради ништа посебно када чланове председникове фамилије поставља на битна спољнополитичка преговарачка места, нити да је неуобичајено да њихове компаније притом профитирају, наводећи примере од администрације Џона Адамса, преко Рузвелтове, Кенедијеве до Картерове. Бајденове, преко украјинске Буризме, да ја подсетим. „Да ли је Ротшилди требало да ускрате помоћ премијеру Бенџамину Дизраелију да Британија купи контролни пакет Суецког канала?”, поентира Фергусон. Питање је колико ове околности знају сви злуради који се спрдају са српском спољном политиком тврдећи да покушава да „подмити Трампову администрацију”. Надајмо се да је одлагање инвестирања у комплекс Трамп у Београду привремено, можда и због пара потребних да се помогне „Оракловом” Ларију Елсону, великом финансијеру Трампових присталица, око споменутог трговинског надметања стриминг платформи, продукцијских кућа и медија, које је „Афинити партерс” одлучио да преусмери у ту сврху. И вишегодишње српско настојање да унапређује односе са САД преко израелских лобија вероватно ће дати резултате на дуже стазе. То нису ад хок посла, већ дугогодишња стратегија која би, да је здравог разума, имала шири консензус у српској политици. 
Трампова интерпретација Монроове доктрине – фокус на западну хемисферу, која је САД сфера утицаја, свиђало се то Јужној Америци или не, која је главна нит нове стратегије, за Фергусона је стигла у последњи час. Сматра да је логично да је она њена прва тачка. Европа треба да је задовољна што је на високом другом месту. Ако се занемари оштар језик стратегије (а шта је у поређењу с Трамповом објавом поводом смрти режисера Роба Рајнера), Американци у ствари демонстрирају tough love тиме што је упозорава на последице сувише либералне имигрантске политике. Оне који сматрају да ситуација није боља ни у САД, Фергусон подсећа да је најпопуларније име за мушку новорођенчад у Америци Ноа, а у Великој Британији Мухамед. Статистика предвиђа да ће 2050. године око 17 одсто британске популације бити муслимани, док се очекује да тај проценат у САД буде око 2,1. 
Језик овогодишње стратегије, прве у другој Трамповој администрацији, знатно је блажи према Кини и Русији, него што је то био за време његовог првог мандата. То је, очекивано, Ен Еплбаум и остале јастребове америчке спољне политике бацило у фрас. Фергусон сматра да овај документ од 33 стране, који је писало више средњерангираних званичника из више министарстава и агенција, Трамп неће ни прочитати, иако амерички председник има велики утицај на спољну политику, коју номинално креира Стејт департмент. Но, ту су и Сенат, који одобрава трговинске споразуме, доњи дом Конгреса, који има уставно право да проглашава рат, „држава у држави” – Министарство рата, агенције попут ЦИА са својим агендама које уопште не морају да буду синхронизоване с политикама других креатора и реализатора спољне политике САД – као што мој детектив зна, чувена inter-agency non-cooperation. За све који су дубоко забринути због ставова према Европи, Украјини, Русији и Кини изнесених у овој стратегији, ту је НДАА, који нико од поменутих није узео озбиљније у обзир. Већ и летимичан преглед на овај будући федерални закон – чека се да га Трамп потпише – говори нам да САД у принципу имају релативно предвидљиву спољну и безбедносну политику. Довољно је пара стављено на страну да се сузбију штетни утицаји Русије и Кине на америчке интересе. Научна достигнућа су кључ, свесни су да не морају да буду глобални полицајци у класичном смислу те речи докле год имају технолошку супремацију. Ово је посебно битно јер САД имају озбиљан проблем евиденције војноспособних. Пројекцију своје моћи Американци процењују и на основу брзине и ширине захвата евентуалне мобилизације. У овогодишњем НДАА постоји одредба која од Система селективне евиденције (ССС) очекује да унапреди – аутоматизује процес евидентирања војноспособних, уместо садашњег принципа који од осамнаестогодишњака очекује да се сами пријаве. Садашњи систем мора се променити у наредних годину дана, и то тако да информације о војноспособнима добија и од многобројних федералних агенција. „Риспонсибел стејткрафт” напомиње да ће предвиђени нови процес наићи на вишеструке препреке, све до тога да владе појединих савезних држава, штитећи основна права својих грађана, одбију да дају тражене податке или забране федералним агенцијама да их дају регрутним агенцијама. 
Африка је, као и у последњих педесет година, на последњем месту и у овогодишњој стратегији, што је мени најупечатљивија информација из свих побројаних анализа. Неко мора да буде последњи, наравно, али… Политиколог Ентони Гиденс описујући разлику између сталног раста степена повезаности на свету, што је константа кроз историју и међузависности која је срж глобализације још пре десетак година то је описао овако: „Велике поплаве или земљотрес у југоисточној Азији одмах изазову знатне поремећаје на светским берзама. Да цунами потопи Африку, не би ни трепнуле. Авио-саобраћај је подједнако густ и ка Африци и ка Азији.” 
Ова околност иде у прилог српској спољној политици да се фокусира на Африку, мимо тога да се подстичу непризнавачи Косова.

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа