Зимовање јелена лопатара

Кад стегне мраз, а снег прекрије шуме и пашњаке, јелени лопатари окупљају се у крдима, како би се бранили од грабљиваца и лакше презимили. Ове грациозне животиње могу се пронаћи у већем делу Европе, из које и потичу, а насељене су и на другим континентима – Северној и Јужној Америци, Аустралији, а има их и на југу Африке. Њихов дом су густе листопадне и мешовите шуме обрасле шибљем, шумски пропланци и ливаде, на висини до 1.500 метара.

Јелени лопатари име су добили по карактеристичним роговима који се шире у „лопате” и могу бити тешки и више од пет килограма. Имају их само мужјаци. Кад се заврши сезона парења, рогови отпадају. Старији мужјаци остају без њих већ почетком марта, а нове добијају у јуну, док је код млађих животиња овај процес нешто спорији, па они украсе на глави губе у мају, а нови им израстају у августу.

Лопатари су нешто ситнији од обичних јелена: мужјаци могу нарасти од метар и 30 до метар и 70 центиметара у дужину и око један метар у висину, а обично су тешки од 80 до 100 килограма, док су кошуте ситније. Длака им је током топлих месеци кратка, обично риђе боје, са беличастим пегама, док им зими израста гушће и тамније крзно, мада има и примерака са потпуно белом или сасвим црном длаком.

Јелени и кошуте током највећег дела године живе одвојено. Млађи мужјаци живе у мањим крдима, док се кошуте са младунцима и једногодишњим јеленима удружују у групе од десетак животиња, чији је најважнији задатак заштита немоћних младунаца. Једино су стари мужјаци самотњаци.

У сезони парења, која почиње половином октобра, а у планинским крајевима може потрајати све до краја јануара, мужјаци се немилосрдно боре како би показали своју снагу и успели да окупе више женки са којима ће се парити. Због тога се, иако полно сазревају већ са годину и по дана, млади јелени лопатари обично паре тек кад наврше три или четири године и довољно ојачају.

Око 230 дана после парења женка се издваја из крда и на свет доноси једно или, ређе, два младунчета. Јеленче је тешко око четири килограма и у првим данима живота остаје скривено у жбуњу или високој трави, где кошута повремено долази да га подоји.

Јелени лопатари су плашљиве животиње. Током дана се крију, а у сумрак и зору излазе на пропланке и пашњаке. Једу траву и лишће, а зими, кад не могу да бирају, хране се и лишајевима, гранчицама и кором дрвећа. Кад завеје снег, помажу им и ловци, остављајући им сено и со. Током хладних дана у потрагу за храном одлазе и док има дневног светла. Остатак времена проводе преживајући храну. Захваљујући оштром њуху, могу да осете човека на удаљености од 400 метара. Најопаснији непријатељ одраслих животиња је вук, поготово током зиме када гладни чопори крену у лов. Младунци су у опасности од рисова и лисица, а у нижим пределима зими их нападају и пси луталице.