Песма за председника

Песникињи Елизабет Александер припала је част да на инаугурацији америчког председника Барака Обаме говори своју песму„Похвала дану”, написану специјално за ову прилику. Александер је четврта песникиња којој је припала ова велика част: Роберт Фрост је на Кенедијевој инаугурацији освојио сва срца када је из главе изрецитовао своју чувену песму „The Gift Outright”, уместо оне коју је био написао, Маја Анђелу се појавила на првој,док је Милер Вилијамс говорио своју песму на другојинаугурацији Била Клинтона.

Четрдесетшестогодишњој Елизабет Александер, професорки афроамеричких студија на Јејлу и ауторки четири књиге поезије од којих је „American Sublime”, објављена 2005, ушла у финале за Пулицерову награду, припаоје задатак да говори своју песму у част Обамине победе. Нобеловац Дерек Волкот био је високо котиран на кладионицама, али је избор ипак пао на Елизабет Александер. Породична пријатељица председника, Елизабет је цењена у круговима зналаца а као своје узоре истиче Гвендолин Брукс и Волта Витмена, док се тематски бави расним, родним и политичким темама.

Песма „Похвала дану”, коју је сугестивно изрецитовала пред најбројнијом публиком што је икада слушала поезију у директном преносу, превише је према мишљењу неких критичара била прозна и њен ритам није добро „легао” на раскошно Обамино ораторско умеће. Други, међутим, истичу да је управо зато успела да подвуче праву ексклузивност поезије. Сама песникиња каже да песма јесте пригодна али има сопствени интегритет, и да је „балансирала између ослушкивања музе и обраћања бројним,бројним људима”.„Рецимо разговетно: многи су умрли за овај дан” – гласи најцитиранији стих песникиње која каже да је поезија ту да застанемо на тренутак и да мислимо о њему. Поезија је ту да нас прикује за место.Ни музи, изгледа, није било лако да оцрта обрисе „новог доба одговорности” и открије откуда све извиру толике наде милиона људи који су упловили у овај дан за историју.Јер, наде су те које траже пророка, могло би се додати.

Обамин израз лица био је благо егзалтиран и пријатељски насмешен; остављао је утисак да је свестан необичности оваквог песничког подвига. Издавач „Грејвулф прес” објавиће6.фебруара песму „Похвала дану”у рекордних 100 хиљада примерака, али је она већ сада постала бестселер на интернет књижари Амазон.

Марија Миџовић

--------------------------------------------------------

Обамина лектира

Барак Обама важи за, вероватно, „најлитерарнијег” америчког председника. Према сопственом признању, и сам је писао „врло лошу поезију” док је био на колеџу. Легендарна критичарка „Њујорктајмса” Мичико Какутани сачинила је књижевни портрет новог председника Америке, а сам Обама је у аутобиографији „Снови мога оца” признао да се у раној младости окренуо књигама: читао је Џејмса Болдвина, Ралфа Елисона, Ленгстона Хјуза, Ричарда Рајта...Током аскетске фазе, привукли су га Ниче и св. Августин. Касније инспирацију налази у вишетомној биографији Мартина Лутера Кинга из пера Тејлора Бренча, а опште је познато да је конкретне идеје о управљању земљом црпио из књиге Дорис Кернс Гудвин о Абрахаму Линколну који је своје бивше опоненте укључио у свој кабинет.

Део Обаминог шарма може се приписати и томе што је аутентични љубитељ уметничке прозе и поезије. На његовој страници на фејсбуку истакнуто место имају Шекспирове драме, Мелвилов „Моби Дик”, награђени роман „Сведочанство” (Gilead) Мерилин Робинсон, Библија, Линколнова сабрана дела и Емерсоново „Самопоуздање”.