Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Забадава добисте, забадава дајте

Забадава добисте, забадава дајте
Осамсто година прве српске болнице: Манастир Студеница (Фотодокументација ,,Политике")

"Лекара је Бог створио и лекови су Божја творевина. Лекар не лечи сам, него Бог лечи кроз њега. Бог упућује лекара и он прописује лек. Обратите се лекару, али у исто време највише Господа и његове свете молите да га уразуме да погоди прави лек", овако је писао чувени руски светитељ свети Теофан Затворник својој духовној деци када су га питала за савет како да поступају у болести.

Одувек су хришћани у болести тржили помоћ лекара, али и светитеља одлазећи у манастире у којима се налазе чудотворне иконе или нетрулежне мошти Божјих угодника. Нови завет је препун примера у којима је Исус Христос исцељивао слепе, хроме, губаве, и оне с ума сишле. Не само примером, већ и конкретном поуком Спаситељ је поручио дванаесторици апостола: "Болесне лечите, мртве дижите, демоне изгоните, забадава добисте, забадава дајте".

Међу светитељима било је много школованих лекара који су своје умеће, али и благодат коју су због врлинског живота задобили од Бога, користили да бесплатно лече људе. Најпознатији су свакако свети врачи Козма и Дамјан, и свети Пантелејмон. Мало је познато да је света Анастасија Фармаколитрија, која је живела у трећем веку, била прва школована жена лекар у хришћанству која је лечила у нашим крајевима. Била је удата за високог римског достојанственика. Када је примила хришћанство све своје знање користила је да помогне убогима. Погубљена је у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици, где је над њеним гробом касније подигнута црква. Рука ове светитељке чувана је у српском манастиру Ораховици у Хрватској, а сада се налази у цркви у Мединцима код Подравске Слатине.

Свети великомученик Пантелејмон (слави се 9. августа) на иконама се изображава како у руци држи ковчежић са лековима. Иако је имао медицинско образовање оног времена, Пантелејмон је лечио молитвом, призивајући име Исуса Христа, због чега је из зависти својих колега био оптужен и изведен пред цара Максимилијана и погубљен 304. године.

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан, или свети Врачи, заштитници су српске медицине и фармације. Иначе, врач на црквенословенском значи школовани лекар. Већ годинама сваког 14. новембра ломљењем колача лекари славе ове светитеље као крсну славу. Православна црква чува спомен на три пара светих врача. Свети Козма и Дамјан Римљани прослављају се 14. јула, Свети Врачи Арабљани 30. октобра и Свети Врачи из Азије 14. новембра.

Култ поштовања светих Врача има дубоке корене у српском народу. Много цркава је посвећено овим светитељима који помажу свима који им се молитвено обрате за помоћ. Многи Срби, али и Албанци, до 1999. године одлазили су у манастир Зочиште где су им монаси читали молитве за оздрављење на моштима светих бесребреника Козме и Дамјана. После минирања Зочишта мошти су пребачене у Сопоћане да би летос биле поново враћене у обновљену светињу код Ораховца на Косову и Метохији.

Патрони лекарског еснафа браћа Козма и Дамјан, чије су мошти после осам година изгнанства поново у Зочишту, рођени су у Азији. После очеве смрти учили су медицину и прочули се као чудотворци који бесплатно исцељују, не само знањем, већ и искреном хришћанском вером. Предање каже да су се браћа једном посвађала, јер је Дамјан од једне жене коју је излечио узео три јајета. Козма се толико наљутио да је тражио да када буду умрли да их не сахране заједно. Али Дамјан узевши јаја, ипак није поступио супротно Христовој поуци, јер дар није узео као плату за лечење, већ зато што га је жена заклела Светом тројицом. По Божјој промисли браћа су ипак сахрањена заједно у месту Ферман.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.