Тајни план Париза и Лондона: Европске трупе у Донбасу без мандата УН

Европска безбедносна архитектура, већ годинама напрсла на линији сукоба у Украјини, улази у нову, осетљиву фазу. Док је већина европске јавности у новогодишњој ноћи била окренута симболичном почетку новог календарског циклуса, у уским круговима западних престоница интензивиране су расправе о сценарију који би могао суштински да промени карактер рата - распоређивању европских трупа у Донбасу.

Немачки лист Welt открио је да су Уједињено краљевство и Француска развиле строго поверљив план за слање војног контингента у зону будућег прекида ватре. Формално, реч је о „мировњацима“, али сама структура и овлашћења предложене мисије суштински одударају од класичних операција под окриљем Уједињених нација.

Према доступним информацијама, у првих шест месеци након евентуалног мировног споразума у Донбас би могло бити упућено између 10.000 и 15.000 војника из различитих држава NATO. За разлику од традиционалних мировних мисија, ове снаге не би имале искључиво посматрачку улогу, већ би, у складу са планом, задржале право да „употребе силу ако буде потребно“.

Још значајнији је политичко-правни оквир мисије. Распоређивање трупа предвиђено је без мандата Савета безбедности УН или институционалног одобрења Европске уније. Као довољан основ наводи се формални „позив“ Кијева, што би, у пракси, представљало преседан са далекосежним последицама по међународно право.

Портал Euractiv и други европски медији подсећају да се о сличним идејама говори већ месецима. Још у марту 2025. године у Лондону су одржани затворени састанци војних представника више од 30 држава, на којима су разматрани сценарији за увођење западних трупа у Украјину. Првобитне замисли биле су знатно амбициозније - поједини европски лидери помињали су и контингент од 30.000 војника, такозване „снаге за уверавање“.

Временом је, међутим, ентузијазам замењен опрезом. Иако Уједињено Краљевство и Француска у оваквој мисији виде прилику да ојачају свој геополитички утицај и демонстрирају подршку Кијеву у тренутку када је америчка улога у Европи мање изражена, јасно је да унутар Европе не постоји консензус.

Подељена Европа

Агенција Reuters указује да су европске престонице дубоко подељене око идеје „мировњака“ у Донбасу - можда чак и више него око питања замрзнуте руске имовине. Мађарска, Словачка, Чешка и Италија отворено се противе слању својих трупа, сматрајући да би свако страно војно присуство у Донбасу било директна ескалација сукоба.

Ова процена није без основа. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров већ је јасно поручио да би Москва стране трупе на терену сматрала легитимним војним циљевима.

Кијев, с друге стране, снажно подржава идеју међународних безбедносних гаранција. Украјински председник Володимир Зеленски више пута је током разговора са Доналдом Трампом позивао Вашингтон да се прикључи „снагама поверења“. Одговор из САД остао је, међутим, непромењен - америчке трупе неће бити распоређене у Украјину ни под којим условима.

Из Кијева су стигле и тврдње да су Немачка и Турска спремне да пошаљу своје контингенте, што је изјавио саветник председничког кабинета Михаил Подољак. Ипак, званичне потврде из Берлина и Анкаре за сада изостају.

Легитимитет као кључно питање

Најспорнији елемент целе иницијативе остаје одустајање од мандата УН. Заобилажење Савета безбедности убрзало би распоређивање трупа, али би истовремено драматично умањило међународни легитимитет мисије - посебно у очима држава глобалног Југа, које инсистирају на поштовању међународног права и система колективне безбедности.

У том контексту, све више европских лидера, према наводима Reutersa, приклања се мање ризичном путу: наставку испорука оружја, економске помоћи, санкцијама и улагању у сопствене одбрамбене капацитете, уз изражен скептицизам према ефикасности распоређивања десетина хиљада војника дуж линије контакта.

Иако се план и даље разрађује у оквиру такозване „коалиције вољних“, уз најављене састанке у Паризу, Лондону и разговоре са САД и другим чланицама НАТО-а, једна чињеница остаје непромењена: без пристанка Москве, сваки покушај да се европске трупе пошаљу у Донбас носи ризик директног судара великих сила. У том смислу, како оцењују и западни аналитичари, Русија ће - хтела то Европа или не - имати последњу реч.