Како Подриње слави Божић

Лозница – У Подрињу, где се зима још увек памти по мирису огњишта и по окупљању породице, Бадњи дан и Божић су празници који носе слојеве значења и који истовремено чувају предање и прилагођавају се начину живота у времену.

Како показују истраживања етнолога и кустоса Ане Чугуровић, савремени божићни обичаји у великој мери личе на оне које је Вук Стефановић Караџић забележио у свом „Рјечнику”, али су временом настале важне разлике, пре свега у њиховом тумачењу. Обреди су остали препознатљиви, али се њихова симболика мењала заједно са начином живота.

У околини Лознице је већ средином прошлог века забележено преплитање две традиције: динарских досељеника, чији су празнични обичаји носили сточарска обележја, и староседелачког становништва, чији су корени били изразито земљораднички. Тако су се, у заједничком пољопривредном искуству подринских села, сјединиле две праксе, стварајући богатији и флексибилнији празнични облик. Данас су та преплитања још сложенија, свака породица носи свој низ наслеђених гестова и значења.

Питање порекла божићних обичаја дуго је било предмет расправа међу етнолозима и историчарима. Божић у себи спаја хришћанске и прехришћанске елементе: одјеке словенских веровања, могуће римске и источне утицаје, али и животну логику сеоских заједница које су у празнику тражиле ослонац и наду.

Ту сложеност јасно је објашњавао етнолог и универзитетски професор Миле Недељковић (1941), аутор бројних студија о народној религији и празничним обичајима. Он је писао да су Бадњи дан и Божић „тачка пресека између ноћи и јутра, поста и мрса, старе и нове године, као и место у којем се сусрећу хришћански поглед на свет и трагови словенске прадавнине”. Управо зато, додаје Недељковић, обичаји могу бити „понекад противречни, али остају живи јер полазе од исте тежње живота и људског напретка”.

„Многи ритуали су се задржали у свом изгледу, али је њихово значење данас другачије. Уноси се бадњак, простире се слама, пијуче, меси се чесница, пече печеница, очекује положајник, али ти обреди све више означавају породично јединство и радост заједничког стола. Један мотив, међутим, остаје непромењен: веровање да је добро на Божић започети оно што желимо да траје, као завет труду и истрајности”, истиче Чугуровићева.

Смештен у најкраће дане године, када је сунце најниже и хладноћа најоштрија, Божић припада зимском циклусу од божићних поклада до Богојављења. Управо зато носи и симболику новог почетка као обећање да ће светлост поново надјачати таму.

„Многи обичаји су се мењали, неки добили нова значења, али је суштина остала иста, а то је да празник окупља и подсећа нас на заједништво. У Подрињу, Божић се доживљава као жива традиција, као веза између предака и онога што данас јесмо”, испричала је за „Политику” Ана Чугуровић.