Затвореници из Гвантанама поделили ЕУ

Европска унија је поздравила одлуку америчког председника Барака Обаме да обустави суђења у Гвантанаму и да ускоро затвори тај логор, али ће с много мање одушевљења одлучивати о могућности да прими неке од осумњичених терориста који су годинама незаконито држани под кључем и вероватно мучени. Министри спољних послова ЕУ расправљаће о томе на свом редовном састанку у понедељак, мада је јасно да ни тада ни у скорије време 27 држава неће моћи да ускладе ставове.

За сада су Ирска, Португалија, Велика Британија, Шпанија и Француска наговестиле да би прихватиле бивше затворенике, док су Холандија и Данска – земље које последњих година имају проблема са насиљем муслимана и насиљем према муслиманима – више него обазриве.

„Знамо да су заинтересоване и Финска и Шведска, али неке од тих држава кажу да би требало да буде донета колективна одлука како би помоћ била распоређена равномерно”, каже Лоте Лајхт, директор за питања ЕУ у организацији за заштиту људских права Хјуман рајтс воч. „Европљани су годинама говорили да би помогли затвореницима само да Бушова администрација затвори Гвантанамо. Сада са новим председником имамо нову стварност, па рећи да ЕУ може да помогне само заједно може бити лош изговор да се помоћ уопште не пружи”, објашњава Лајхтова за „Кришчен сајенс монитор”.

Питање прихватања људи које су Американци отели поделило је и немачку владу, па је министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер (социјалдемократа) изјавио да би његова држава могла да прими двадесет бивших затвореника, док је министар унутрашњих послова Волфганг Шојбле (демохришћанин) одбио ту могућност. Он је објаснио да би влада у Берлину могла да прими само немачке држављане, а њих у Гвантанаму нема. „Сједињене Државе су одговорне за људе који су тамо провели године”, објаснио је.

Европски и амерички аналитичари процењују да би од 245 затвореника, колико их је остало у Гвантанаму, бар 60 могло да заврши на слободи у земљама ЕУ – пре свега они који не смеју да се врате у Кину, Алжир, Узбекистан, Русију, Сирију, Либију и друге државе где би могли да буду прогањани.

Претпоставља се да ће зато Унија тражити више времена да би одлучила и да ће отезати преговоре с Вашингтоном, али не толико да изгледа као да руши позитиван потез Барака Обаме који је и сама годинама тражила. „Морам да признам да смо подељени... Има много земаља које желе да нешто понуде Сједињеним Државама, али и оних које су опрезне и неће да журе”, рекао је за „Интернешенел хералд трибјун” један од људи који учествују у преговорима.

Луиш Амадо, министар спољних послова Португалије, још је у децембру послао писма својим колегама из ЕУ да се обавежу да ће примити затворенике из Гвантанама, али до данас није добио ниједан одговор. Званични Лисабон први је објавио да ће помоћи Американцима, док је Аустрија изричито објавила да не жели да прихвати ниједног осумњиченог терористу. „Америка је направила Гвантанамо, па она мора да нађе и решење”, тврди Марија Фектер, аустријски министар унутрашњих послова.

Узбуну у редовима ЕУ могла би да изазове и вест да је извесни Саудијац постао заменик шефа Ал Каиде у Јемену. Он је прошле године пуштен из Гвантанама.

В. Р.

-----------------------------------------------------------

Затвор у Баграму још већи

Док су све очи упрте у Гвантанамо, мало ко помиње америчку ваздухопловну базу у Баграму у Авганистану где такође постоји притворска јединица – много већа од оне на Куби. Тренутно је тамо смештено више од 600 затвореника.

А према Обамином наређењу, сви затвореници из Гвантанама (САД су овај део острва добиле од кубанске владе почетком 20. века на трајно коришћење, а администрација Џорџа Буша искористила је погодност да ту смести осумњичене терористе, јер нису на територији Сједињених Држава и тако немају право да се обрате америчким судовима) треба да буду „враћени у своје земље, да буду ослобођени, пребачени у трећу земљу или пребачени у неку другу притворску јединицу Сједињених Држава у складу са законом, националном безбедношћу и спољнополитичким интересима Сједињених Држава”.

Амерички правници, међутим, упозоравају да би – ако друге земље не буду хтеле да прихвате затворенике – једино решење могло да буде да буду пуштени на слободу у Сједињеним Државама.