Zatvorenici iz Gvantanama podelili EU

Evropska unija je pozdravila odluku američkog predsednika Baraka Obame da obustavi suđenja u Gvantanamu i da uskoro zatvori taj logor, ali će s mnogo manje oduševljenja odlučivati o mogućnosti da primi neke od osumnjičenih terorista koji su godinama nezakonito držani pod ključem i verovatno mučeni. Ministri spoljnih poslova EU raspravljaće o tome na svom redovnom sastanku u ponedeljak, mada je jasno da ni tada ni u skorije vreme 27 država neće moći da usklade stavove.

Za sada su Irska, Portugalija, Velika Britanija, Španija i Francuska nagovestile da bi prihvatile bivše zatvorenike, dok su Holandija i Danska – zemlje koje poslednjih godina imaju problema sa nasiljem muslimana i nasiljem prema muslimanima – više nego obazrive.

„Znamo da su zainteresovane i Finska i Švedska, ali neke od tih država kažu da bi trebalo da bude doneta kolektivna odluka kako bi pomoć bila raspoređena ravnomerno”, kaže Lote Lajht, direktor za pitanja EU u organizaciji za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč. „Evropljani su godinama govorili da bi pomogli zatvorenicima samo da Bušova administracija zatvori Gvantanamo. Sada sa novim predsednikom imamo novu stvarnost, pa reći da EU može da pomogne samo zajedno može biti loš izgovor da se pomoć uopšte ne pruži”, objašnjava Lajhtova za „Kriščen sajens monitor”.

Pitanje prihvatanja ljudi koje su Amerikanci oteli podelilo je i nemačku vladu, pa je ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer (socijaldemokrata) izjavio da bi njegova država mogla da primi dvadeset bivših zatvorenika, dok je ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble (demohrišćanin) odbio tu mogućnost. On je objasnio da bi vlada u Berlinu mogla da primi samo nemačke državljane, a njih u Gvantanamu nema. „Sjedinjene Države su odgovorne za ljude koji su tamo proveli godine”, objasnio je.

Evropski i američki analitičari procenjuju da bi od 245 zatvorenika, koliko ih je ostalo u Gvantanamu, bar 60 moglo da završi na slobodi u zemljama EU – pre svega oni koji ne smeju da se vrate u Kinu, Alžir, Uzbekistan, Rusiju, Siriju, Libiju i druge države gde bi mogli da budu proganjani.

Pretpostavlja se da će zato Unija tražiti više vremena da bi odlučila i da će otezati pregovore s Vašingtonom, ali ne toliko da izgleda kao da ruši pozitivan potez Baraka Obame koji je i sama godinama tražila. „Moram da priznam da smo podeljeni... Ima mnogo zemalja koje žele da nešto ponude Sjedinjenim Državama, ali i onih koje su oprezne i neće da žure”, rekao je za „Internešenel herald tribjun” jedan od ljudi koji učestvuju u pregovorima.

Luiš Amado, ministar spoljnih poslova Portugalije, još je u decembru poslao pisma svojim kolegama iz EU da se obavežu da će primiti zatvorenike iz Gvantanama, ali do danas nije dobio nijedan odgovor. Zvanični Lisabon prvi je objavio da će pomoći Amerikancima, dok je Austrija izričito objavila da ne želi da prihvati nijednog osumnjičenog teroristu. „Amerika je napravila Gvantanamo, pa ona mora da nađe i rešenje”, tvrdi Marija Fekter, austrijski ministar unutrašnjih poslova.

Uzbunu u redovima EU mogla bi da izazove i vest da je izvesni Saudijac postao zamenik šefa Al Kaide u Jemenu. On je prošle godine pušten iz Gvantanama.

V. R.

-----------------------------------------------------------

Zatvor u Bagramu još veći

Dok su sve oči uprte u Gvantanamo, malo ko pominje američku vazduhoplovnu bazu u Bagramu u Avganistanu gde takođe postoji pritvorska jedinica – mnogo veća od one na Kubi. Trenutno je tamo smešteno više od 600 zatvorenika.

A prema Obaminom naređenju, svi zatvorenici iz Gvantanama (SAD su ovaj deo ostrva dobile od kubanske vlade početkom 20. veka na trajno korišćenje, a administracija Džordža Buša iskoristila je pogodnost da tu smesti osumnjičene teroriste, jer nisu na teritoriji Sjedinjenih Država i tako nemaju pravo da se obrate američkim sudovima) treba da budu „vraćeni u svoje zemlje, da budu oslobođeni, prebačeni u treću zemlju ili prebačeni u neku drugu pritvorsku jedinicu Sjedinjenih Država u skladu sa zakonom, nacionalnom bezbednošću i spoljnopolitičkim interesima Sjedinjenih Država”.

Američki pravnici, međutim, upozoravaju da bi – ako druge zemlje ne budu htele da prihvate zatvorenike – jedino rešenje moglo da bude da budu pušteni na slobodu u Sjedinjenim Državama.