Сутра сахрана Брижит Бардо у Сен Тропеу

ПАРИЗ - Брижит Бардо, светски позната филмска звезда и неуморна активисткиња за права животиња, која је преминула 28. децембра у 92. години, биће сутра сахрањена на гробљу Сен Тропеа на скромној церемонији без националне почасти.

Брижит Бардо ће бити сахрањена у гробници где почивају њени родитеља, а како су раније пренели француски медији, њена жеља је била да не буде националне почасти и да се због тога на сахрани не очекују званичници ни председник Француске Емануел Макрон.

Бивша глумица је раније изражавала жељу да буде сахрањена на свом имању код Сен Тропеа где се последњих деценија повукла посвећујући живот у потпуности животињским правима, али је ипак одлучено да то буде на такозваном поморском гробљу где су њени родитељи и са којег је велики поглед на Средоземно море, које је волела, преноси Бета.

Сама глумица, која је 1985. године одбила да прими највише призање Орден Легије части од тадашњег социјалистичког председника Франсоа Митерана, рекла је једном приликом да је њена мисија борба за животињаска права и додала да јој је национална почаст једино била да је сви чују шта о томе има да каже, а не почаст на сахрани, где „може да дође гомила глупака”.

Било је познато да чувена Брижит Бардо није имала длаке на језику и после филмске каријере прекинуте на врхунцу, није се устручавала да јавно упућује писма председницима Француске, званичницима и другим политичарима у свету борећи се против лова, кориде и уопштено за права животиња.

Француски медији су на дан њене смрти пренели да је преминула „икона женствености педесетих и шездесетих година 20. века, филмска глумица, певачица, муза великих уметника и заговорница права животиња”.

Она је несумњиво била једна од највећих француских и међународних звезда средине прошлог века, икона генерације и симбол еманципације жена и сексуалне слободе.

Брижит Бардо, позната као ББ, још кад је била у 40. години и практично на врхунцу каријере, одбацила је свој статус у кинематограгији, напустила џет сет и снимање филмова да би постала страствена активисткиња за права животиња.

Њена фондација се бави заштитом свих угрожених животиња, без изузетка.

Контроверзе је изазвала и њена блискост крајњој десници и породици Ле Пен. Њени политички и друштвени ставови су такође изазвали велике контроверзе.

И у позним годинама била је доброг здравља, говорећи да је разлог то што је готово цео живот била вегетаријанац и што је одбијала монденски свет.

Глумила је у филмовима великана режије као што су Луј Мал, Роже Вадим са којим је била у браку, Жан-Лик Годар и Федерико Фелини.

Њени најпознатији филмови су „Парижанка” (1957), „И Бог створи жену” (1956), „Дон Жуан је био жена” (1974) Рожеа Вадима, „Приватни живот” (1962) и „Вива Марија!” (1965) Луја Мала и „Презир” (1963) Жан-Лика Годара.

Удавала се четири пута, има сина Никола-Жака Шаријеа који живи у Норвешкој са породицом, али са којим није имала блиске односе.

Медији спекулишу да ће њена фондација бити највећи наследник јер је за живота ББ улагала новац за права животиња, док ће њен син добити скромнији део.

Док круже приче да је имала велико богатство, неки опет сматрају да њено материјално богатство није толико значајно, јер је последњих деценија, далеко од филмских рефлектора, живела далеко скромније дајући новац за побољшање рада фондације и за борбу за животињска права.