Косачов: Преговори и после 10. децембра

ИНТЕРВЈУ
До 10. децембра, датума који су званичници у Приштини, али и део европских и америчких званичника прихватили као "дан Д" за решење косметског проблема, остало је мање од месец дана. Судећи према току преговора које Београд и Приштина воде у Бечу уз помоћ представника Русије, САД и ЕУ, мало је изгледа да ће се преговарачки процес у наредним недељама померити изван садашње пат-позиције. У ситуацији у којој се сваки добронамерни позив на функционалан и одржив договор две стране заглушује претњама из Приштине да ће једнострано прогласити независност, јасно је да ни заседање Савета безбедности УН о Космету, заказано за већ поменути 10. децембар, неће резултирати одлуком која би могла да будућност Србије и њене јужне покрајине учини извеснијом.

Шта даље, постоје ли нове идеје, предлози, решења... и како преговоре учинити ефикаснијим, питамо господина Константина Косачова, председавајућег спољнополитичког одбора државне Думе Русије.

Уверен сам да је преговоре неопходно продужити и после поменутог рока, када ће се о резултатима досадашњег процеса разговарати у Савету безбедности УН. Генерални секретар УН Бан Ки Мун је по својој функцији обавезан да после тог датума иступи са новом иницијативом о наставку преговора Београда и Приштине, да да шансу новим идејама. Одмах да кажем, Русија ће такав предлог безрезервно подржати.

Београд је, као пример могућег суживота суверене државе и једног њеног одвојеног дела, навео односе Хонгконга и Кине.

Реч је о изузетно интересантном и свеобухватном предлогу. Уколико би било прихваћено, ово решење би имало изузетно повољан значај не само за Србију и Космет него за међународну заједницу у целини, и могло би се применити и у другим деловима света, свугде где постоје неспоразуми овога типа.

Да ли је могуће у процес преговора о Косову укључити и алтернативне учеснике са обе стране, попут угледних јавних личности, интелектуалаца... Тиме би се проширио дијапазон могућих решења али и разбила нека нереална очекивања људи у чије име се преговара?

Наравно, увек је веома корисно уколико се у разговоре, попут ових између Београда и Приштине, дакле преговоре који би у суштини требало да трасирају будућу судбину и Срба и косовских Албанаца, укључују и друге структуре изван политичких. Сигурно да није добро када о тако важним стварима одлучују искључиво државни чиновници.

Интелектуалци су, већ према својој позицији и угледу у друштву, као и начину на који посматрају збивања око себе без обзира на то о каквим се стварима радило, увек по страни дневне политике, и јасно је да би њихово мишљење и у случају Космета могло значајно да утиче на свеукупну јавност, а самим тим и да помогне у решавању овако сложеног проблема.

Да ли би, по вашем мишљењу, актуелна збивања у Грузији, која је такође оптерећена проблемима сепаратизма, могла да утичу на решавање статуса Косова?

То што се ових дана дешава у Грузији сасвим сигурно неће утицати на косовски преговарачки процес, али би зато било каква исхитрена и једнострана одлука о будућности јужне српске покрајине, и те како снажно утицала на прилике у Грузији. Говоримо, наравно, о статусу отцепљених република Абхазије и Јужне Осетије. Сем тога, било какво наметнуто решење о будућности Космета, изван оквира међународног права, сасвим сигурно би утицало и на све друге сличне ситуације са којима се данас сусрећемо у Европи и шире.

Наиме у косовском примеру не постоји ништа што би тамошњу ситуацију на било који начин учинило уникалном и, у складу са тиме, решивом на неки посебан, јединствен начин, непримењив у другим случајевима. Уколико би дошло до унилатералног признавања независности јужне српске покрајине то би дефинитивно противречило постојећем међународном праву, и запретило би општим хаосом.

Припреме избора за државну Думу Русије (2. децембра) у пуном су јеку.

Припреме теку према предвиђеном плану. Као што вам је познато, овогодишњи избори се одвијају по пропорционалном, а не као раније – већинском принципу. Дакле, право на учешће имају искључиво политичке партије, њих 11, које су задовољиле критеријуме који проистичу из Изборног закона а које је верификовала Централна изборна комисија. Цензус за улазак у нови сазив Думе износи 7 одсто освојених гласова. Укупан број партија које то могу да остваре креће се, по мом мишљењу, од 4 до 5. У сваком случају, следећа Дума биће вишестраначка. Као представник "Јединствене Русије" верујем да ће моја партија на децембарски изборима однети убедљиву победу.

Одмах по конституисању нове Думе кренућемо у интензивирање контаката са Србијом, као државом, и Демократском странком Србије, као нашим партијским партнером. То значи да би сарадња Русије и Србије требало додатно да ојача и у неполитичким сферама, као што су економија, култура и друге.