Kosačov: Pregovori i posle 10. decembra

INTERVJU
Do 10. decembra, datuma koji su zvaničnici u Prištini, ali i deo evropskih i američkih zvaničnika prihvatili kao "dan D" za rešenje kosmetskog problema, ostalo je manje od mesec dana. Sudeći prema toku pregovora koje Beograd i Priština vode u Beču uz pomoć predstavnika Rusije, SAD i EU, malo je izgleda da će se pregovarački proces u narednim nedeljama pomeriti izvan sadašnje pat-pozicije. U situaciji u kojoj se svaki dobronamerni poziv na funkcionalan i održiv dogovor dve strane zaglušuje pretnjama iz Prištine da će jednostrano proglasiti nezavisnost, jasno je da ni zasedanje Saveta bezbednosti UN o Kosmetu, zakazano za već pomenuti 10. decembar, neće rezultirati odlukom koja bi mogla da budućnost Srbije i njene južne pokrajine učini izvesnijom.

Šta dalje, postoje li nove ideje, predlozi, rešenja... i kako pregovore učiniti efikasnijim, pitamo gospodina Konstantina Kosačova, predsedavajućeg spoljnopolitičkog odbora državne Dume Rusije.

Uveren sam da je pregovore neophodno produžiti i posle pomenutog roka, kada će se o rezultatima dosadašnjeg procesa razgovarati u Savetu bezbednosti UN. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je po svojoj funkciji obavezan da posle tog datuma istupi sa novom inicijativom o nastavku pregovora Beograda i Prištine, da da šansu novim idejama. Odmah da kažem, Rusija će takav predlog bezrezervno podržati.

Beograd je, kao primer mogućeg suživota suverene države i jednog njenog odvojenog dela, naveo odnose Hongkonga i Kine.

Reč je o izuzetno interesantnom i sveobuhvatnom predlogu. Ukoliko bi bilo prihvaćeno, ovo rešenje bi imalo izuzetno povoljan značaj ne samo za Srbiju i Kosmet nego za međunarodnu zajednicu u celini, i moglo bi se primeniti i u drugim delovima sveta, svugde gde postoje nesporazumi ovoga tipa.

Da li je moguće u proces pregovora o Kosovu uključiti i alternativne učesnike sa obe strane, poput uglednih javnih ličnosti, intelektualaca... Time bi se proširio dijapazon mogućih rešenja ali i razbila neka nerealna očekivanja ljudi u čije ime se pregovara?

Naravno, uvek je veoma korisno ukoliko se u razgovore, poput ovih između Beograda i Prištine, dakle pregovore koji bi u suštini trebalo da trasiraju buduću sudbinu i Srba i kosovskih Albanaca, uključuju i druge strukture izvan političkih. Sigurno da nije dobro kada o tako važnim stvarima odlučuju isključivo državni činovnici.

Intelektualci su, već prema svojoj poziciji i ugledu u društvu, kao i načinu na koji posmatraju zbivanja oko sebe bez obzira na to o kakvim se stvarima radilo, uvek po strani dnevne politike, i jasno je da bi njihovo mišljenje i u slučaju Kosmeta moglo značajno da utiče na sveukupnu javnost, a samim tim i da pomogne u rešavanju ovako složenog problema.

Da li bi, po vašem mišljenju, aktuelna zbivanja u Gruziji, koja je takođe opterećena problemima separatizma, mogla da utiču na rešavanje statusa Kosova?

To što se ovih dana dešava u Gruziji sasvim sigurno neće uticati na kosovski pregovarački proces, ali bi zato bilo kakva ishitrena i jednostrana odluka o budućnosti južne srpske pokrajine, i te kako snažno uticala na prilike u Gruziji. Govorimo, naravno, o statusu otcepljenih republika Abhazije i Južne Osetije. Sem toga, bilo kakvo nametnuto rešenje o budućnosti Kosmeta, izvan okvira međunarodnog prava, sasvim sigurno bi uticalo i na sve druge slične situacije sa kojima se danas susrećemo u Evropi i šire.

Naime u kosovskom primeru ne postoji ništa što bi tamošnju situaciju na bilo koji način učinilo unikalnom i, u skladu sa time, rešivom na neki poseban, jedinstven način, neprimenjiv u drugim slučajevima. Ukoliko bi došlo do unilateralnog priznavanja nezavisnosti južne srpske pokrajine to bi definitivno protivrečilo postojećem međunarodnom pravu, i zapretilo bi opštim haosom.

Pripreme izbora za državnu Dumu Rusije (2. decembra) u punom su jeku.

Pripreme teku prema predviđenom planu. Kao što vam je poznato, ovogodišnji izbori se odvijaju po proporcionalnom, a ne kao ranije – većinskom principu. Dakle, pravo na učešće imaju isključivo političke partije, njih 11, koje su zadovoljile kriterijume koji proističu iz Izbornog zakona a koje je verifikovala Centralna izborna komisija. Cenzus za ulazak u novi saziv Dume iznosi 7 odsto osvojenih glasova. Ukupan broj partija koje to mogu da ostvare kreće se, po mom mišljenju, od 4 do 5. U svakom slučaju, sledeća Duma biće višestranačka. Kao predstavnik "Jedinstvene Rusije" verujem da će moja partija na decembarski izborima odneti ubedljivu pobedu.

Odmah po konstituisanju nove Dume krenućemo u intenziviranje kontakata sa Srbijom, kao državom, i Demokratskom strankom Srbije, kao našim partijskim partnerom. To znači da bi saradnja Rusije i Srbije trebalo dodatno da ojača i u nepolitičkim sferama, kao što su ekonomija, kultura i druge.