Саплитање МОЛ-а и „Гаспрома” у преговорима

Вест да мађарска нафтна компанија МОЛ протеклих дана обилази НИС, да разгледа рафинерију у Панчеву, бензинске пумпе, да се распитује око броја запослених, уобичајена је процедура у оваквим куповинама. Исто су то радили и представници државне нафтне компаније АДНОК из Абу Дабија, који су били најближи куповини до пред крај прошле године, а сада их више нико не спомиње.

Да не клизи баш све по лоју, незванично се сазнаје од преговарача. Наиме, још се праве калкулације колико би то МОЛ-у одговарало да рафинерија у Панчеву још дуго ради, ако они буду власници. Помиње се период од три до пет година, руска страна тражи што дуже, десет и више, због чега се у целу причу укључио и мањински акционар НИС-а, држава која је јасно и гласно поручила да ко год да купи, рафинерија у Панчеву мора да ради.

И заиста око тога не би требало уопште попуштати било коме, нити дозвољавати да се тиме калкулише. Рафинерија треба да ради онолико дуго колико буде било потребе за бензином и дизелом, битуменом, мазутом, примарним бензином и керозином. И шта је уопште НИС без рафинерије. Организам без срца.

Не сме се пренебрегнути чињеница да су „Петрохемију” такође преузели Руси иако им ни за шта није била потребна, само да не престане да ради, како би примарни бензин из рафинерије наставио да се троши за производњу у овом петрохемијском комплексу. И ко год шта данас причао како је 51 одсто НИС-а поклоњено испод цене, мора да призна да је продаја НИС-а „Гаспромњефту” била и остала најбоља могућа приватизација од 2000. године.

Друго око чега се преговарачке стране саплићу у преговорима јесте цена, што је уобичајено јер продавац увек тражи више, а купац гледа да прође што јефтиније. Међутим, овде МОЛ треба да има у виду чињеницу да се Русима уопште не жури око продаје и да они НИС не би никада ни продавали да не морају. Јер НИС нису пумпе. НИС је геополитичко позиционирање у овом делу Балкана које нема цену. Тако се сазнаје да мађарска страна нуди око две милијарде евра, а да руска страна наравно тражи више имајући у виду да су уложили више од три милијарде евра, што у продајну мрежу, што у обнову рафинерије... Према наводима „Фајненшел тајмса”, вредност НИС-а процењена је на 4,7 милијарди долара, док се руски удео процењује на око 2,6 милијарди долара.

Остаје да се види да ли ће мањински власник успети да купи за себе нафтна поља која сада припадају Русима, будући да је било најава да би Србија преузела још неки део акција до Руса. И оно што је најважније, битно је ко ће имати златну акцију, односно чија ће реч у одлучивању бити пресудна. Мађарска или српска.

Раша Којчић, бивши помоћник Министра енергетике за нафту, каже за „Политику” да МОЛ, математички гледано, нема разлога да затвара рафинерију у Панчеву све док буде потребе за снабдевањем тржишта дериватима и свим осталим производима за привреду, путаре, „Петрохемију”, авионе. Односно, док се у неком тренутку не напусте фосилна горива и не пређе на водоник, струју или неку другу врсту горива.

– Дневно треба обезбедити око 6.000 тона дизела. Нема рачунице да се то довози из било које од три МОЛ-ове рафинерије (МОЛ је већински власник рафинерије у Ријеци у Хрватској, као и по једне рафинерије у Мађарској и Словачкој, док је рафинерија у Сиску затворена). Не треба заборавити ни на производњу пропан-бутана, течног нафтног гаса. Све то долази из панчевачке рафинерије и све је потребно српском тржишту – каже Којчић.

На питање да ли се од Мађарске до Србије гради нафтовод или и продуктовод који би МОЛ могао да користи за допремање деривата, Којчић каже да се, према свим доступним информацијама, гради само нафтовод.

– Све и да се гради продуктовод којим би стизали деривати, мора да се зна да када кроз цеви прође прво дизел не може одмах да се пушта бензин. Цеви морају да се испразне, да се исперу, па да се настави нови транспорт, што је велика инвестиција – каже наш саговорник.

Оно што је важно јесте да Мађарска, уз сагласност ЕУ, и даље увози руску нафту, јер су их САД у новембру изузеле од остатка земаља будући да немају излаз на море и одобриле једногодишње одлагање санкција за увоз руске нафте.

Недавно добијање дозвола за привремено поновно покретање рафинерије у Панчеву поједини аналитичари тумаче као сигнал да је МОЛ прихватљив и америчкој страни, поготово имајући у виду добре односе Орбана и Доналда Трампа.

Било како било, ако руска страна заиста дозволи ову трансакцију, МОЛ ће у нашој земљи имати око 370 пумпи (има сада око 60 својих). Исто тако би добили и око стотину пумпи у БиХ.