Ново Пахорово „Не!” Санадеру

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 24. јануара – Иако је словеначки премијер у присуству комесара ЕУ Олија Рена на конференцији у Љубљани одбацио могућност да са хрватским премијером Ивом Санадером „о озбиљним државним стварима расправља у навијачкој атмосфери” на маргинама неке утакмице, у Љубљану два дана касније стиже Санадеров званични позив Боруту Пахору да заједно гледају рукомет. Прозвани Пахор је на питање словеначких новинара „Значи ли то да ћете ипак ићи на рукомет?”, одговорио љутитим и одсечним „Не!”.

Пахор је тиме хрватском колеги потврдио да неће ићи стопама свог претходника Јанеза Јанше, кога су папараци током мандата снимили на неколико међународних утакмица у Санадеровом друштву. Словеначки премијер упозорава ЕУ и да Хрватска нема проблем разграничења само са Словенијом. „Хрватска има отворена питања демаркације такође са Црном Гором, БиХ и Србијом. Зато би било добро за даље ширење Европске уније на западни Балкан ако кандидат и будућа чланица Хрватска – за почетак реши бар једно погранично питање, а то је проблем међе са суседном државом Словенијом”, опоменуо је Пахор Загреб у име Уније. Пахорова одлучност је заснована на чињеници да је Словенија претходно успела да убеди Европску комисију да ће Хрватска, када се једном нађе у Унији, због пограничних спорова срчано блокирати напредовање ка ЕУ других земаља кандидата у региону, од Србије до Црне Горе, јавила је синоћ љубљанска ПОП ТВ.

Пахор иде и корак даље – подсетио је суседе да је Хрватску недавно посетио председник Словеније Тирк, па зато морају да схвате да у односима међу државама владају строга правила и не пљуште државничке посете. Узгред је изразио спремност да се ипак састане са Санадером, али под условом да је самит уговорен „дипломатским каналима”, разговор вођен у озбиљној средини, са озбиљним темама на столу и у присуству оба министра спољних послова, а не „у четири ока”, без сведока. Словеначки МСП убрзано спрема „стратегију уређења односа између Хрватске и Словеније” с посебним нагласком на демаркацији, сазнаје наш лист. Пахор намерава да та декларација прерасте у државни документ који ће потврдити парламент, од којег Словенија неће одступити ни под притиском медијатора, арбитраже или суда.

Тако су се Љубљана и Загреб после Ренове ненајављене посете још више укопале свака на својој позицији. У Словенији се јављају и први противници идеје да фински дипломата Марти Ахтисари и француски правник Роберт Бадинтер буду судије у спору са Хрватском. Првак опозиционе СНС Змаго Јелинчич тврди да су Ахтисари и Бадинтер „обојица против Словеније” (у корист Хрватске), „а осим тога је Ахтисари плаћен од стране Америке”.

Државна телевизија Словеније се поводом појављивања Бадинтеровог имена међу „ЕУ медијаторима” пита „враћа ли се он на ,место злочина’?”, подсетивши да је некадашњи министар правосуђа Француске био 1991. од стране Већа министара (тада) Европске заједнице (ЕЗ) именован за члана Арбитражне комисије мировне конференције за некадашњу Југославију која је од 1991. до 1993. дала 15 савета о већим правним питањима која су се појавила током распада СФРЈ. Бадинтерова комисија је 29. новембра 1991. на питање лорда Карингтона да ли су се неке републике отцепиле од СФРЈ, што су тврдиле Србија и Македонија, одговорила да је „СФРЈ у процесу распадања”. Комисија је предложила ЕЗ да призна независну државу Словенију, што је учињено 15. јануара 1992, док је четири дана раније Бадинтер записао да границе између новонасталих држава „не смеју бити мењане изузев добровољно постигнутим договором”, због чега су међе некадашњих југословенских република постале „државне границе које штити међународно право”.