Novo Pahorovo „Ne!” Sanaderu

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 24. januara – Iako je slovenački premijer u prisustvu komesara EU Olija Rena na konferenciji u Ljubljani odbacio mogućnost da sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom „o ozbiljnim državnim stvarima raspravlja u navijačkoj atmosferi” na marginama neke utakmice, u Ljubljanu dva dana kasnije stiže Sanaderov zvanični poziv Borutu Pahoru da zajedno gledaju rukomet. Prozvani Pahor je na pitanje slovenačkih novinara „Znači li to da ćete ipak ići na rukomet?”, odgovorio ljutitim i odsečnim „Ne!”.

Pahor je time hrvatskom kolegi potvrdio da neće ići stopama svog prethodnika Janeza Janše, koga su paparaci tokom mandata snimili na nekoliko međunarodnih utakmica u Sanaderovom društvu. Slovenački premijer upozorava EU i da Hrvatska nema problem razgraničenja samo sa Slovenijom. „Hrvatska ima otvorena pitanja demarkacije takođe sa Crnom Gorom, BiH i Srbijom. Zato bi bilo dobro za dalje širenje Evropske unije na zapadni Balkan ako kandidat i buduća članica Hrvatska – za početak reši bar jedno pogranično pitanje, a to je problem međe sa susednom državom Slovenijom”, opomenuo je Pahor Zagreb u ime Unije. Pahorova odlučnost je zasnovana na činjenici da je Slovenija prethodno uspela da ubedi Evropsku komisiju da će Hrvatska, kada se jednom nađe u Uniji, zbog pograničnih sporova srčano blokirati napredovanje ka EU drugih zemalja kandidata u regionu, od Srbije do Crne Gore, javila je sinoć ljubljanska POP TV.

Pahor ide i korak dalje – podsetio je susede da je Hrvatsku nedavno posetio predsednik Slovenije Tirk, pa zato moraju da shvate da u odnosima među državama vladaju stroga pravila i ne pljušte državničke posete. Uzgred je izrazio spremnost da se ipak sastane sa Sanaderom, ali pod uslovom da je samit ugovoren „diplomatskim kanalima”, razgovor vođen u ozbiljnoj sredini, sa ozbiljnim temama na stolu i u prisustvu oba ministra spoljnih poslova, a ne „u četiri oka”, bez svedoka. Slovenački MSP ubrzano sprema „strategiju uređenja odnosa između Hrvatske i Slovenije” s posebnim naglaskom na demarkaciji, saznaje naš list. Pahor namerava da ta deklaracija preraste u državni dokument koji će potvrditi parlament, od kojeg Slovenija neće odstupiti ni pod pritiskom medijatora, arbitraže ili suda.

Tako su se Ljubljana i Zagreb posle Renove nenajavljene posete još više ukopale svaka na svojoj poziciji. U Sloveniji se javljaju i prvi protivnici ideje da finski diplomata Marti Ahtisari i francuski pravnik Robert Badinter budu sudije u sporu sa Hrvatskom. Prvak opozicione SNS Zmago Jelinčič tvrdi da su Ahtisari i Badinter „obojica protiv Slovenije” (u korist Hrvatske), „a osim toga je Ahtisari plaćen od strane Amerike”.

Državna televizija Slovenije se povodom pojavljivanja Badinterovog imena među „EU medijatorima” pita „vraća li se on na ,mesto zločina’?”, podsetivši da je nekadašnji ministar pravosuđa Francuske bio 1991. od strane Veća ministara (tada) Evropske zajednice (EZ) imenovan za člana Arbitražne komisije mirovne konferencije za nekadašnju Jugoslaviju koja je od 1991. do 1993. dala 15 saveta o većim pravnim pitanjima koja su se pojavila tokom raspada SFRJ. Badinterova komisija je 29. novembra 1991. na pitanje lorda Karingtona da li su se neke republike otcepile od SFRJ, što su tvrdile Srbija i Makedonija, odgovorila da je „SFRJ u procesu raspadanja”. Komisija je predložila EZ da prizna nezavisnu državu Sloveniju, što je učinjeno 15. januara 1992, dok je četiri dana ranije Badinter zapisao da granice između novonastalih država „ne smeju biti menjane izuzev dobrovoljno postignutim dogovorom”, zbog čega su međe nekadašnjih jugoslovenskih republika postale „državne granice koje štiti međunarodno pravo”.