До­град­ња ку­ће у це­ли­ни „Ко­теж Неимар”

Јед­но­спрат­на ку­ћа са пот­кро­вљем у Ули­ци Пе­тра Ко­чи­ћа би­ће ре­кон­стру­и­са­на и до­гра­ђе­на та­ко што ће по­сле гра­ди­тељ­ске ин­тер­вен­ци­је има­ти две ета­же ви­ше, још је­дан спрат и по­ву­че­ни, као и по­друм за шест пар­кинг-ме­ста. Че­ти­ри при­зем­на по­моћ­на објек­та на вра­чар­ској пар­це­ли од 435 ква­драт­них ме­та­ра би­ће по­ру­ше­на. Зда­ње ко­је се до­гра­ђу­је на­ла­зи се у окви­ру це­ли­не „Ко­теж Не­и­мар”, упи­са­не у еви­ден­ци­ју до­ба­ра под прет­ход­ном за­шти­том и већ пет го­ди­на се на­ла­зи у по­ступ­ку утвр­ђи­ва­ња за кул­тур­но до­бро, али ни­ка­ко да се то и де­си. Јер на­се­ље фор­ми­ра­но из­ме­ђу Ју­жног бу­ле­ва­ра, ули­ца Не­бој­ши­не, Мак­си­ма Гор­ког и Шу­ма­то­вач­ке „аутен­ти­чан је при­мер при­ме­не кон­цеп­та врт­ног гра­да у окви­ру Бе­о­гра­да, ко­ји је у нај­ве­ћој ме­ри за­др­жао ори­ги­нал­ну фор­му”.

По­сто­је­ћи обје­кат ко­ји је Ур­ба­ни­стич­ким про­јек­том (УП) пред­ви­ђен за ре­кон­струк­ци­ју у окви­ру це­ли­не ко­јој при­па­да „ва­ло­ри­зо­ван је као обје­кат по­себ­них вред­но­сти, има­ју­ћи у ви­ду да по сво­јим ти­по­ло­шким ка­рак­те­ри­сти­ка­ма и ар­хи­тек­тон­ском ком­по­зи­ци­јом пред­ста­вља њен ин­те­гра­тив­ни и гра­див­ни еле­мент”.

– Обје­кат је по­диг­нут 1926. го­ди­не за Ни­ко­ла­ја Ва­си­ље­ва, про­фе­со­ра уни­вер­зи­те­та, као сло­бод­но­сто­је­ћа јед­но­спрат­на ку­ћа, ко­ја је ре­а­ли­зо­ва­на пре­ма про­јек­ту ар­хи­тек­те и ур­ба­ни­сте Ми­ха­и­ла Ра­до­ва­но­ви­ћа. Кон­ци­пи­ра­на у ду­ху ака­дем­ске ар­хи­тек­ту­ре са ја­сно чи­тљи­вим ње­ним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма од ор­га­ни­за­ци­је про­сто­ра до по­став­ке ком­по­зи­ци­је фа­са­да, на­гла­ше­ној си­ме­три­ји, де­ко­ра­тив­ним мор­фо­ло­шким еле­мен­ти­ма до во­лу­ме­три­је пе­те фа­са­де... У ар­хи­тек­тон­ском трет­ма­ну мо­гу­ће је по­сти­ћи функ­ци­о­нал­ну це­ло­ви­тост по­сто­је­ћег и но­во­про­јек­то­ва­ног де­ла објек­та, во­де­ћи ра­чу­на да по­сто­је­ћи обје­кат за­др­жи свој­ства и ка­рак­тер по­ро­дич­не сло­бод­но­сто­је­ће ку­ће, ар­хи­тек­тон­ске ка­рак­те­ри­сти­ке и да оста­не до­ми­нан­тан у од­но­су на до­гра­ђе­ни део објек­та – на­ве­де­но је из­ме­ђу оста­лог у одељ­ку „за­шти­та кул­тур­них до­ба­ра” УП-а за ре­кон­струк­ци­ју и до­град­њу стам­бе­ног објек­та у Пе­тра Ко­чи­ћа 6 ко­ји је на јав­ној пре­зен­та­ци­ји до 16. ја­ну­а­ра. Тај до­ку­мент ко­ји је основ за при­ба­вља­ње ло­ка­циј­ских усло­ва, а по­том и гра­ђе­вин­ске до­зво­ле, из­ра­дио је „Би­ро кјуб парт­нерс” за ин­ве­сти­то­ра пред­у­зе­ће WIN­NIO. Од­го­вор­ни ур­ба­ни­ста је Ана Ђ. Шу­ман, а од­го­вор­ни про­јек­тант је ар­хи­тек­та Ми­лан Ра­шко­вић.

Вра­чар­ска ви­ла има­ће укуп­но 1.051 ква­драт, од че­га ће под­зем­но би­ти 511 ква­дра­та, а над­зем­но 540. У њој су пла­ни­ра­на че­ти­ри ста­на, на сва­кој ета­жи по је­дан, рас­по­ре­ђе­на од су­те­ре­на до дру­гог спра­та, с тим што је стан на том спра­ту ор­га­ни­зо­ван на два ни­воа од ко­јих ће око 100 ква­дра­та би­ти на дру­гој ета­жи, а на по­ву­че­ном спра­ту око 57 ква­дра­та. У су­те­ре­ну је осим ста­на пред­ви­ђен и пар­кинг за би­ци­кле.

– При­о­ри­тет у об­ли­ко­ва­њу објек­та био је ап­со­лут­но по­што­ва­ње по­сто­је­ћег, за­шти­ће­ног зда­ња, ње­го­ве ам­би­јен­тал­но­сти и исто­риј­ског зна­ча­ја у не­по­сред­ној око­ли­ни. Ар­хи­тек­тон­ска на­ме­ра усме­ре­на је на ства­ра­ње ква­ли­тет­не, не­де­љи­ве це­ли­не ста­рог и но­вог, где ин­тер­вен­ци­ја мо­дер­ног де­ла до­при­но­си ис­так­ну­том вред­но­сном кон­тек­сту по­сто­је­ћег објек­та без ви­зу­ел­не ко­ли­зи­је. Основ­ни прин­цип био је да фор­ма до­гра­ђе­ног де­ла, кроз сво­ја фа­сад­на плат­на и во­лу­ме­триј­ске ма­се, сле­ди вер­ти­кал­ну ар­ти­ку­ла­ци­ју и ге­о­ме­три­ју кров­них рав­ни аутен­тич­ног објек­та, чи­ме се обез­бе­ђу­је хар­мо­нич­на ин­те­гра­ци­ја у по­сто­је­ћи ам­би­јент. Од­нос зид­них ма­са и рас­по­ре­да отво­ра но­вог де­ла не су­прот­ста­вља се исто­риј­ском објек­ту, већ га суп­тил­но ис­ти­че, на­гла­ша­ва­ју­ћи ње­го­ву до­ми­нант­ну уло­гу у ком­по­зи­ци­ји – пи­ше у тек­сту идеј­ног ар­хи­тек­тон­ског ре­ше­ња ко­је је са­став­ни део УП-а.