Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јубилеј „Америчког Србобрана”

Јубилеј „Америчког Србобрана”
Први број изашао је 18. јануара 1906. (Фото: Library of Congres)

„Амерички Србобран” је најстарији континуирано објављивани српски лист у Сједињеним Америчким Државама и свету. Први број изашао је 18. јануара 1906. године у Питсбургу (Пенсилванија), где и данас излази. Оснивач листа и Српског православног савеза „Србобран” била је група српских имиграната на челу с Адамом Маравићем, Савом и Петром Хајдином, Милетом Касаром и Симом Лапчевићем. Лист је првобитно служио као орган тог савеза, чији је задатак био очување српске националне свести, православне вере и културног наслеђа српске дијаспоре у САД. Први уредник био је Миливој Бузаџић. Програмски текст првог броја написао је свештеник Сава Војводић, наглашавајући задатке савеза и листа: образовање српске заједнице, очување православља и спречавање асимилације.

Током Првог светског рата лист је подржавао делегате српске краљевске владе, укључујући потпуковника Милана Прибићевића, у прикупљању добровољаца. Лист је био место и за оштре идеолошке и политичке расправе између различитих српских и југословенских удружења у САД, нарочито између удружења „Србобран” и „Слога”, које су водили научници Паја Радосављевић и Михајло Пупин.

Фреквенција издавања: 1906–1942. недељно до дневно, зависно од периода; 1942–1960. дневно, осим недеље и празника; 1960. недељно; 1961–1983. три пута недељно; 1984–1999. недељно; од 2000. двонедељно.

„Амерички Србобран” извештавао је о свим важним догађајима у источној Европи, балканским ратовима, Сарајевском атентату, Првом и Другом светском рату, формирању Краљевине Југославије, комунистичком периоду и ратовима на Балкану деведесетих година прошлог века. Објављује говоре и изјаве српских и српско-америчких лидера, позиве на хуманитарну помоћ, сећања, интервјуе и поезију.

Лист је постао централни публикациони орган српске дијаспоре у САД, с посебним фокусом на Српску православну цркву у САД и Српску патријаршију, културни живот дијаспоре, фестивале, концерте, спортске догађаје, двојезичне чланке за очување језика и културе.

Међу познатим сарадницима били су нобеловац Иво Андрић, Вaскo Попа, Милош Црњански, Јован Дучић, Александар Петров и Кринка Видаковић Петров.

„Амерички Србобран” има највећи тираж од свих српских новина у САД и прати живот српских заједница у многим савезним државама кроз рубрику „Social Gazette”. Током векова излажења, лист је служио као културни мост између староседелачких Срба у Америци и нових генерација, пружајући континуитет у очувању српске вере, традиције и националног идентитета.

Проф. др Владимир Гречић

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Када је американски постао "амерички" и зашто? Срби су у то доба писивали о свеучилишту уместо универзитету, писац је био списатељ, амбасада посланство, итд. Ти се изрази данас сматрају "кроатизмима." Ух, бре.
СРБ - 011
Лист се и дан - данас зове АМЕРИКАНСКИ Србобран, а не "Амерички".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.