Захарова: ЕУ лицемерна према протестима у Ирану

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је данас да би, суочени са америчким претензијама на Гренланд, званичници Европске уније требало да се сете како су реаговали на догађаје на Криму 2014. године.

„Да бих им помогла, желела бих да препоручим њихове речи из 2014. Нека погледају шта су рекли о ситуацији око Крима. Биће им веома корисно око питања Гренланда“, рекла је Захарова за Спутњик радио.

Она је предложила и да се званичници ЕУ запитају зашто их ситуација у земљама чланицама Уније мање занима него дешавања у другим државама.

„Нека сада направе биланс и једноставно се запитају зашто их ситуација у земљама које нису њихове чланице или нису део њиховог заједничког економског или политичког простора занима више него оне саме“, закључила је Захарова.

Крим је постао руска регија у марту 2014. године након референдума одржаног после државног удара у Украјини, на ком је 96,77 одсто бирача на Криму и 95,6 одсто у Севастопољу гласало за придруживање Руској Федерацији, наводи агенција РИА Новости. Украјина Крим сматра својом привремено окупираном територијом, а западне земље подржавају Кијев по том питању, док руски лидери тврде да је референдум одржан у складу са међународним правом и Повељом УН.

Гренланд је део Данског краљевства, али је председник САД Доналд Трамп више пута изјавио да би острво требало да постане део Сједињених Америчких Држава, наводећи његов стратешки значај за националну безбедност. Он је одбио да се обавеже да неће користити војну силу ради успостављања контроле над Гренландом или да јасно одговори да ли му је важније острво или очување НАТО-а.

Данске и гренландске власти упозориле су Сједињене Државе да не заузимају острво, истичући да очекују поштовање њиховог територијалног интегритета, док су земље ЕУ разговарале о могућем одговору уколико се америчке претње покажу као веродостојне. Гренланд је био данска колонија до 1953. године, а 2009. је добио широку аутономију, укључујући право да самостално уређује унутрашњу политику.

Истовремено, Захарова је оптужила Европску унију за лицемерје, наводећи да лидери ЕУ покушавају да изврше притисак на Иран усред протеста у тој земљи, док су током протеста „Жутих прслука“ у Француској 2019. године осуђивали поступке демонстраната.

Портпарол Министарства спољних послова ЕУ Анвар ел Анун изјавио је да земље тог блока разговарају о проглашењу иранског Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) терористичком организацијом и да припремају нове санкције против Ирана.

„Чак и ако оно што се дешава у Ирану посматрамо као протест, занемарујемо сазнања која имамо, као да је то само протест. Сада, да би чак и овај протест, ако га третирамо као што то чини Европска унија, претворили у анархију, они развијају економске мере. Имали су управо супротан став 2019. године“, рекла је Захарова за Спутњик радио.

Она је подсетила да је европски комесар за финансијско планирање и буџет Гинтер Етингер, на врхунцу протеста „Жутих прслука“, изјавио да демонстранти наносе штету целокупној европској економији.

Протести у Ирану почели су крајем децембра 2025. године због девалвације локалне валуте, иранског ријала, а 8. јануара, након позива Резе Пахлавија, сина иранског шаха свргнутог 1979. године, протестни маршеви су се интензивирали широм Ирана и у више градова прерасли у сукобе са полицијом, уз скандирање против иранског политичког система.