Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
АНКАРА ОПТУЖУЈЕ НИКОЗИЈУ

Су­дар ЕУ и Тур­ске око Северног Кипра

Су­дар ЕУ и Тур­ске око Северног Кипра
(EPA/Olivier Hoslet)

Са­мо што је Ре­пу­бли­ка Ки­пар пре­у­зе­ла ше­сто­ме­сеч­ну функ­ци­ју пред­се­да­ва­ју­ћег Са­ве­та Европ­ске уни­је, у Ан­ка­ри су од­мах ди­гли глас оп­ту­жу­ју­ћи грч­ку вла­ду у Ни­ко­зи­ји да по­ку­ша­ва да узур­пи­ра тај по­ло­жај на ра­чун Ту­ра­ка ко­ји жи­ве на по­де­ље­ним остр­ву. У тур­ској вла­ди очи­глед­но не мо­гу да опро­сте Бри­се­лу што ни­је при­знао са­мо­про­гла­ше­ну др­жа­ву ки­пар­ских Ту­ра­ка, ко­ја ина­че ни­је члан ни Ује­ди­ње­них на­ци­ја ни­ти дру­гих ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја.

Ан­ка­ра од пр­вог да­на кри­ти­ку­је Бри­сел због „дво­стру­ких стан­дар­да” око по­што­ва­ња људ­ских пра­ва ки­пар­ских Ту­ра­ка и не­при­зна­ва­ња њи­хо­ве др­жа­ве (Тур­ске Ре­пу­бли­ке Се­вер­ни Ки­пар).

„Ми од­ба­цу­је­мо из­ра­зе као што су оку­па­ци­ја, ин­ва­зи­ја, по­де­ла остр­ва ко­ји се од­но­се на Тур­ке. То се у по­след­ње вре­ме мо­же чу­ти у ра­зним го­во­ри­ма и из­ја­ва­ма по­во­дом пре­у­зи­ма­ња ше­сто­ме­сеч­не функ­ци­је пред­се­да­ва­ју­ћег Са­ве­та ЕУ од стра­не вла­де у Ни­ко­зи­ји. Ти из­ра­зи не од­ра­жа­ва­ју исто­риј­ску и са­да­шњу ре­ал­ност на Ки­пру”, ис­ти­че порт­па­рол Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва у Ан­ка­ри, Он­џу Ке­че­ли по­во­дом грч­ког пре­у­зи­ма­ња те функ­ци­је иако је она ви­ше ор­га­ни­за­ци­о­ног и фор­мал­ног ка­рак­те­ра.

Он до­да­је да „грч­ка стра­на” на тај на­чин са­да по­ку­ша­ва да пре­ко Бри­се­ла из­вр­ши при­ти­сак на Тур­ке ко­ји жи­ве на остр­ву као и на вла­ду у Ан­ка­ри ко­ја без­ре­зер­вно по­др­жа­ва бра­ћу на Ки­пру. Она је и је­ди­на на све­ту при­зна­ла ту ква­зи­др­жа­ву.

У по­себ­ној по­ру­ци Ке­че­ли је кри­ти­ко­вао Ати­ну и због не­дав­ног на­па­да на јед­ну шко­лу у за­пад­ној Тра­ки­ји ко­ја при­па­да тур­ској ма­њи­ни ко­ја жи­ви у том де­лу Грч­ке.

„Ми оче­ку­је­мо да ће зва­нич­ни­ци у Ати­ни ис­тра­жи­ти тај ин­ци­дент и да ће пред­у­зе­ти од­го­ва­ра­ју­ће ме­ре у скла­ду са ми­ров­ним спо­ра­зу­мом ко­ји је пре сто го­ди­на по­стиг­нут у Ло­за­ни”, ис­ти­че Ке­че­ли и на­гла­ша­ва да ће вла­да у Ан­ка­ри на­ста­ви­ти да бра­ни пра­ва при­пад­ни­ка тур­ске ма­њи­не ко­ји жи­ве у се­ве­ро­и­сточ­ној Грч­кој.

„Ни­ко­зи­ја ће по­ку­ша­ти да ис­ко­ри­сти пред­се­да­ва­ње ЕУ, ка­ко би на­мет­ну­ла сво­ја по­ли­тич­ка ре­ше­ња ’ки­пар­ског про­бле­ма’, ко­ји ви­ше од пет де­це­ни­ја оп­те­ре­ћу­је од­но­се Тур­ске и Грч­ке”, ис­ти­чу зва­нич­ни­ци у Ан­ка­ри и до­да­ју да то „не­ће до­зво­ли­ти”.

Ки­пар је, под­се­ти­мо, по­де­љен 1974. го­ди­не по­сле вој­не ин­тер­вен­ци­је тур­ске ар­ми­је ко­ја је за­у­зе­ла тре­ћи­ну остр­ва. На тај на­чин она је на­вод­но спре­чи­ла по­ку­шај та­да­шње вој­не хун­те у Ати­ни да оку­пи­ра Ки­пар и да га ује­ди­ни са Грч­ком.

Пре­го­во­ри о по­нов­ном ује­ди­ње­њу му­сли­ма­на и хри­шћа­на на Ки­пру ко­ји су се де­це­ни­ја­ма во­ди­ли на осно­ву ре­зо­лу­ци­ја Ује­ди­ње­них на­ци­ја за­па­ли су у ћор­со­как пре де­сет го­ди­на. „Ми ви­ше не же­ли­мо да гу­би­мо вре­ме”, ис­ти­чу ки­пар­ски Тур­ци и за­ла­жу се за ства­ра­ње две не­за­ви­сне др­жа­ве – грч­ке и тур­ске. У то­ме има­ју без­ре­зер­вну по­др­шку пред­сед­ни­ка Тур­ске Ре­џе­па Та­ји­па Ер­до­га­на. То је ина­че за Ан­ка­ру је­дан од мно­го­број­них про­бле­ма ко­ји јој сто­ји на пу­ту за ула­зак у Европ­ску уни­ју. У Бри­се­лу из­но­ва ис­ти­чу да Тур­ска не мо­же да по­ста­не члан европ­ске по­ро­ди­це, а да при­том не при­зна­је јед­ног ње­ног чла­на – Ре­пу­бли­ку Ки­пар. Пре­ма тврд­ња­ма грч­ких ме­ди­ја, Ан­ка­ра и да­ље на се­ве­ру остр­ва, где су Тур­ци про­гла­си­ли сво­ју др­жа­ву, др­жи ви­ше од три­де­сет хи­ља­да вој­ни­ка.

Тур­ска је пре две де­це­ни­је по­че­ла при­ступ­не пре­го­во­ре са ЕУ, али су до­сад окон­ча­ни са­мо о јед­ном од укуп­но 35 по­гла­вља. „Ми по­ку­ша­ва­мо да се при­бли­жи­мо бло­ку ЕУ, али се на том пу­ту су­о­ча­ва­мо са мно­гим по­ли­тич­ким пре­пре­ка­ма ко­је нам не­пра­вед­но по­ста­вља Брид­сел”, об­ја­шња­ва шеф тур­ске ди­пло­ма­ти­је Ха­кан Фи­дан.

То­ком пред­се­да­ва­ња Са­ве­том ЕУ вла­да у Ни­ко­зи­ји не­ће ста­ја­ти на пу­ту од­но­си­ма Тур­ске са европ­ском бло­ком. Пред­сед­ник Ки­пра Ни­кос Хри­сто­ду­ли­дис је јав­но ре­као да би во­лео да пред­сед­ник Тур­ске при­су­ству­је не­фор­мал­ном са­стан­ку ли­де­ра зе­ма­ља ЕУ ко­ји се одр­жа­ва у апри­лу, ис­ти­чу у Ни­ко­зи­ји.

„Као пред­се­да­ва­ју­ћи ЕУ ми ће­мо ра­ди­ти на ре­ша­ва­њу кри­зе у Укра­ји­ни и Га­зи као и на про­ши­ре­њу уни­је. То се пре све­га од­но­си на раз­го­во­ре о при­је­му Мол­да­ви­је, Укра­ји­не, као и зе­ма­ља за­пад­ног Бал­ка­на”, по­ру­чу­ју из Ни­ко­зи­је.

Ре­пу­бли­ка Ки­пар је по­ста­ла пу­но­прав­ни члан ЕУ 2006. го­ди­не, а пр­ви пут је би­ла пред­се­да­ва­ју­ћа уни­је 2012. го­ди­не. „Вла­да у Ни­ко­зи­и­ји не­ће са­да ко­ри­сти­ти функ­ци­ју пред­се­да­ва­ју­ћег за ре­ша­ва­ње на­ци­о­нал­них пи­та­ња”, на­ја­вио је ки­пар­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Кон­стан­ти­нос Ком­бос.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srbija
Srbija prizna severni kipar(u internom dogovoru sa kipar. grcima), a turska otprizna tzv."kosovo" i obustavi ulaganja u vojnu ind. tzv."kosovo" (turci imaju baze u albaniji i na kosovu, a nije slučajnost da je turčin komadant kfor duži niz godina). Albanci imaju matičnu državu i konstitutivni su narod u sev.Makedoniji). Interesantan podatak da danas u Makedoniji ima preko 70 hiljada turaka, a srba oko 30 hiljada. Turci su trn u oku Kinezima u njihovoj severozapadnoj provinciji (zna se zbog čega)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.