Чека се нови бос

Нове криминалне групе су организоване по принципу општинске поделе и само је питање времена када ће, једна или две, почети да владају већим делом Београда или Србије. Углавном су познате вође тих криминалних група, али њихове тачне карактеристике и ко их све чини – углавном нису до танчина познати. Због тога је немогуће прецизно говорити о њиховој унутрашњој организацији и хијерархији.

Овако описује стање у српском подземљу за „Политику” криминолог Добривоје Радовановић, декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију:

–Полицијска акција „Сабља” је 2003. године готово уништила све важније криминалне групе а самим тим и наркотржиште. После шест до 12 месеци тржиште наркотика се опоравило, појавили су се нови људи који су организовали нове групе које су снабдевале наркомане у Србији дрогом. Њих има знатан број, много више него што их је било раније – наводи Радовановић.

Коментаришући најновије наводе полиције да у Србији „оперише” више од 30 криминалних група, наш саговорник каже да овај податак носи са собом два негативна аспекта – повећање броја зависника од дроге и повећање броја међусобних обрачуна наркодилера са смртним последицама.

–Тај број је веома импресиван и последица је чињенице да ниједна група није успела да се наметне као доминантна и да елиминише друге. Негативна страна овако великог броја криминалних група и тога да не постоји успостављена хијерархија у овом делу криминала јесте да ће се повећавати број зависника од дрога или да ће се одржавати већ постојећи висок број њих. Друга негативна страна јесте да ће се интензивирати борба између група за превласт на тржишту, што може довести до повећаног број убистава – објашњава Радовановић.

Од 1992. до 2000. године, према речима Радовановића, трајала је борба за превласт на наркотржишту у Србији, која се завршила доминацијом једног, односно два наркоклана. Они су део своје „конкуренције” елиминисали убиствима, док су остали„ситнији” дилерисами одустајали.

–Тада се успоставила једна, нажалост, јако добра структурисана хијерархија и ланац организованог криминала. Ти кланови су заузели цело наркотржиште, имали су директне изворе дроге у земљама Јужне Америке, Блиског истока и Авганистана. Касније када су ти најјачи кланови, „земунско-сурчински”, „новосадски” и „нишки”, разбијени настао је вакуум у организованом криминалу. После пола године појавиле су се мање групе,што је била законитост на коју смо морали да рачунамо – напомиње Радовановић.

Ове мале групе, напомиње наш саговорник, почеле су да ратују међусобно за превласт у расподели наркотериторије Србије, али највише за превласт у расподели територије градова – Београда, Новог Сада, Ниша...

– Новина је у томе да више нема учествовања државних органа у том „чишћењу” конкуренције, што је раније био случај. У томе би требало видети предност у борби надлежних органа против њих – каже Радовановић.

Према речима нашег саговорника, да би борба против криминала била што успешнија Србија мора што пре да убрза процесуирање криминалаца и да повећа ефикасност у прикупљању доказа у смислу приближавања тужилаштва и полиције.