Čeka se novi bos

Nove kriminalne grupe su organizovane po principu opštinske podele i samo je pitanje vremena kada će, jedna ili dve, početi da vladaju većim delom Beograda ili Srbije. Uglavnom su poznate vođe tih kriminalnih grupa, ali njihove tačne karakteristike i ko ih sve čini – uglavnom nisu do tančina poznati. Zbog toga je nemoguće precizno govoriti o njihovoj unutrašnjoj organizaciji i hijerarhiji.

Ovako opisuje stanje u srpskom podzemlju za „Politiku” kriminolog Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju:

–Policijska akcija „Sablja” je 2003. godine gotovo uništila sve važnije kriminalne grupe a samim tim i narkotržište. Posle šest do 12 meseci tržište narkotika se oporavilo, pojavili su se novi ljudi koji su organizovali nove grupe koje su snabdevale narkomane u Srbiji drogom. Njih ima znatan broj, mnogo više nego što ih je bilo ranije – navodi Radovanović.

Komentarišući najnovije navode policije da u Srbiji „operiše” više od 30 kriminalnih grupa, naš sagovornik kaže da ovaj podatak nosi sa sobom dva negativna aspekta – povećanje broja zavisnika od droge i povećanje broja međusobnih obračuna narkodilera sa smrtnim posledicama.

–Taj broj je veoma impresivan i posledica je činjenice da nijedna grupa nije uspela da se nametne kao dominantna i da eliminiše druge. Negativna strana ovako velikog broja kriminalnih grupa i toga da ne postoji uspostavljena hijerarhija u ovom delu kriminala jeste da će se povećavati broj zavisnika od droga ili da će se održavati već postojeći visok broj njih. Druga negativna strana jeste da će se intenzivirati borba između grupa za prevlast na tržištu, što može dovesti do povećanog broj ubistava – objašnjava Radovanović.

Od 1992. do 2000. godine, prema rečima Radovanovića, trajala je borba za prevlast na narkotržištu u Srbiji, koja se završila dominacijom jednog, odnosno dva narkoklana. Oni su deo svoje „konkurencije” eliminisali ubistvima, dok su ostali„sitniji” dilerisami odustajali.

–Tada se uspostavila jedna, nažalost, jako dobra strukturisana hijerarhija i lanac organizovanog kriminala. Ti klanovi su zauzeli celo narkotržište, imali su direktne izvore droge u zemljama Južne Amerike, Bliskog istoka i Avganistana. Kasnije kada su ti najjači klanovi, „zemunsko-surčinski”, „novosadski” i „niški”, razbijeni nastao je vakuum u organizovanom kriminalu. Posle pola godine pojavile su se manje grupe,što je bila zakonitost na koju smo morali da računamo – napominje Radovanović.

Ove male grupe, napominje naš sagovornik, počele su da ratuju međusobno za prevlast u raspodeli narkoteritorije Srbije, ali najviše za prevlast u raspodeli teritorije gradova – Beograda, Novog Sada, Niša...

– Novina je u tome da više nema učestvovanja državnih organa u tom „čišćenju” konkurencije, što je ranije bio slučaj. U tome bi trebalo videti prednost u borbi nadležnih organa protiv njih – kaže Radovanović.

Prema rečima našeg sagovornika, da bi borba protiv kriminala bila što uspešnija Srbija mora što pre da ubrza procesuiranje kriminalaca i da poveća efikasnost u prikupljanju dokaza u smislu približavanja tužilaštva i policije.