Мостови у Београду

Давне 1987/88. године водио сам студију мостова преко реке Саве и Дунава. Студију је радио Урбанистички завод Београда. Дефинисали смо градске и ванградске мостове.

На Дунаву, мост код Земуна, Панчевачки мост и мост код Роспи ћуприје су градски мостови. Комбиновани друмско-железнички мост код Винче је ванградски.

На Сави, последњи градски мост је онај преко Аде Циганлије. Сваким одмицањем од тог моста, према данашњој констелацији града, мост постаје ванградски. Тако да је ванградски и мост код Остружнице.

Бранећи диспозицију моста преко Аде Циганлије, доживели смо велике увреде. Мост је ипак изграђен. Као помоћник министра, упутио сам пре 18 година допис Скупштини града, Секретаријату за саобраћај и предложио да се Стари канцерогени трамвајски мост уклони и на његовом месту изгради нови, намењен друмском, шинском, пешачком и бициклистичком саобраћају. Поновиле су се увреде, али и тражење да се појасни на шта се мисли када се каже „канцерогени мост”. Сандучасти носачи изнутра. Због корозије и немогућности одржавања лимови су кородирали, носивост моста је смањена. Мост је небезбедан за саобраћај јер се по коловозу креће шински и друмски саобраћај. Закивци на главним носачима никада нису замењивани. Одржавање је било скупо. Коначно, почиње да се монтира нови мост. Кад се изгради, биће вероватно најлепши у Београду.

Сада већ давне 1991/92. године сарађивали смо са чувеном француском компанијом ГТМ из Париза. Угледног инжењера Филипа Сира довео сам у Вишњичку бању и рекао: Филипе, на месту код Роспи ћуприје, предвиђен је мост преко Дунава.

Питао је колика је ширина Дунава на том месту. Рекао сам 1.000 метара. Питао је колика је брзина воде. Рекао сам да то зависи од водостања, али је око 1,5 метара у секунди. Питао је колико је Дунав дубок на то месту. Рекао сам да то зависи од водостања, али да је дубина око 15, 16 метара.

Рекао је: Ми смо највећа концесионарска компанија. Ми не бисмо градили мост, једноставно бисмо укопали две цеви у дно Дунава и тунелски савладали реку. На крајевима не бисмо градили петље јер су то скупе мостовске конструкције, већ бисмо изградили кружне раскрснице и веома брзо и знатно јефтиније савладали реку и пустили саобраћај. Тако размишља концесионар.

Тунелско пролажење испод реке данас није ексклузивитет. Можда је вредно размислити о том предлогу.

Многе интересује колика је реална цена изградње моста преко велике реке. Рекао сам да квадратни метар моста кошта колико и квадратни метар стана на Врачару. Дакле 4.000 евра по квадратном метру. Мост преко Дунава, тзв. кинески мост, коштао је 3.500 евра по квадратном метру, док је мост преко Аде Циганлије, пре 20 година, коштао 4.500 евра по квадратном метру.

На Дунаву нам недостаје градски мост, јер Панчевачки одавно тражи велика средства за рехабилитацију.

Др Бранимир Ујдур,

дипл. грађ. инж.