Полемична Историја Србије

Једна књига коју су српски историчари, социолози, културолози али и заинтересовани читаоци последњих месеци жељно ишчекивали, од момента када ју је београдска издавачка кућа „Clio” најавила, коначно је пред нама. Крајем прошле недеље објављена је „Историја Србије од 19. до 21. века” немачког историчара Холма Зундхаусена (Берлин, 1942), у оригиналу штампана 2007. године; на српски ју је изванредно превео један од наших најбољих преводилаца са немачког језика, Томислав Бекић. Књига је, на жалост, и последњи велики превод овог сјајног германисте који је прошле године преминуо.

„Историја Србије од 19. до 21. века” Холма Зундхаусена једна је од не много честих прегледа историје из пера неког страног историчара. Она је и, можда, од оних изузетака који се не боје кратке временске дистанце у односу на догађаје из најновије српске историје; и поред низа закључака које Зундхаусен доноси, он се ипак труди, како то и издавач наговештава, да остави читаоцу могућност да донесе сопствени закључак. Свеједно, ово дело ће у нашој средини изазвати бројне полемике, јер уз вредна запажања и закључке показује и извесне слабости од којих „болују” историографи у свету када је у питању Србија и српски народ.

Зундхаусен је професор историје Југоисточне Европе на Институту за источноевропске студије Слободног универзитета у Берлину и председник Научног савета Института за источноевропске студије у Минхену. Докторирао је на тему утицаја Хердерових идеја на стварање нација код народа Хабзбуршке монархије. Књига „Историја Србије од 19. до 21. века” је писана 2005. до почетака 2006. године, а у краћем предговору српском издању аутор каже да би данас о неким стварима другачије писао, понешто би изоставио, негде допунио. „Поткрале су се и грешке. Али једно стоји: одувек ме је фасцинирало да се бавим друштвима и културама које су другачије од оних у којима сам одрастао. Бавећи се Србијом – као и другим регионима и народима југоисточне Европе, путем упоредне перспективе научио сам много о себи и својој околини. Утолико историја Србије која је пред вама можда не представља добитак за Србију, али је велики добитак за мене”, пише Зундхаусен.

У уводном делу под насловом „Шта је историја Србије и како се она може писати?” немачки историчар покушава да постави основе своје конструкције историје Србије, прво разматрајући појмове саме историје и њеног односа према сећању, појмове државе и народа и њихово конституисање, моћ митова и њихов утицај на садашњост односно будућност. Српска држава и српски народ су резултати 19. и првих деценија 20. века, они се укрштају али нису истоветни, додаје аутор, дајући крак пресек промене статуса и територије српске државе, од исхода балканских ратова (које сматра најважнијим променама) до данас.

Зундхаусен, такође, поставља разлику између „државе Србије и менталне Србије, Србије у главама, закључујући да се те две разликују у погледу граница, али да су у раскорацима између обе географске карте, односно „неслагања Србије као имагинације и Србије као државне реалности, дубоко одредиле историју 19. и 20. века.”

Оцењујући досадашњу (у броју ограничену) литературу страних и српских историчара који су се бавили целовитим или делимичним прегледима Србије у 19. и 20. веку, Зундхаусен као релевантне истиче дела која су написали Стеван Павловић и Yves Томић; од дела српских историчара посебно се задржава на књизи „Србија 1804-2004. Три виђења или позив на дијалог” Љубодрага Димића, Дубравке Стојановић и Мирослава Јовановића, у којој критички процењује мишљења Љубодрага Димића. Ставове друго двоје српских историчара које спомиње Зундхаусен сматра дијаметрално различитим - „од још увек омиљених епопеја о жртвама и слободи, као и од херојизације у српској историографији или `историјско-филозофских`, судбоносних и религијски инспирисаних тумачења српске историје (као, на пример, код Радована Самарџића или новог проповедника нације Душана Батаковића).”

Полемичне реплике изазваће, нема сумње, и оцена Зундхаусена да су „митови и легенде у енормном облику продрли у историографију о Србији и Србима... чак ни критички настројене ауторке и аутори нису од тога заштићени, јер митом прожета семантика је тако дубоко укорењена да је њено уклањање повезано са знатним тешкоћама када треба да се формулишу неке ствари.”

„Историју Србије од 19. до 21. века” Холм Зундхаусен почиње подсећањем на Стефана Немању и династију Немањића, када је започело стварање средњевековне Србије. На основу свог виђења историје Србије до данас, немачки историчар закључује: „с извесном сигурношћу може се рећи да би се историја Србије и српског друштва одвијала другачије да су се елите пре око сто година више заинтересовале за консолидацију државе и друштва него за територијалну експанзију. Са Пировом победом у балканским ратовима 1912/13. српска држава је натоварила себи хипотеку с којом никада није успела да изађе на крај.”

Књига у српском преводу има више од 500 страница, а критички поговор написао је Душан Батаковић.

-----------------------------------------------------------

Ни трагичан ни небески народ

„Србија би могла да буде једна високо развијена земља. Потенцијал за то је постојао. Али, она је жртвована `великој идеји` која је Србију деведесетих година уназадила за цело једно столеће. Срби нису ни `трагичан народ` како је то формулисао Добрица Ћосић, нити су `небески народ`, него сасвим `нормално` друштво, које су засенили и завели нарцисоидни проповедници, пророци и политичари (као и многа друштва пре њих). Од два прозора за време које омогућавају оријентацију у садашњости, прозора у прошлост и прозора у будућност, први је затворио поглед на ово друго”, пише у својој књизи Холм Зундхаусен.

-------------------------------------------------------------------------

Округли сто „Клија”, „Политике” и Гете института

Поводом књиге Холма Зундхаусена „Историја Србије од 19. до 21. века” крајем фебруара издавачка кућа „Clio”, „Политика” и Гете институт у Београду организоваће округли сто, у којем се очекује учешће наших познатих историчара, социолога и културолога. Тема треба да обухвати не само расправу о књизи већ и то како нас види свет, посебно кроз уџбеничку историјску литературу. „Политика” ће, у сусрет разговору, објавити низ разговора као увод у округли сто.