Сећање на Едгара Алана Поа

Поводом обележавања дана рођења Едгара Алана Поа (Бостон, 19. јануар 1809 — Балтимор, 7. октобар 1849),  песника,писца, есејисте, приповедача и теоретичара књижевности, једног од најистакнутијих представника романтизма у историји америчке књижевности, у понедељак, 19. јануара, у хотелу „Radisson Collection Old Mill Hotel” у Булевару војводе Мишића од 19 сати, биће отворена изложба „Whispers in the Shadows: A Poe-inspired Room”.

Реч је о фотографском пројекту који користећи савремену црно-белу фотографију истражује атмосферу напетости, сугестије и психолошке дубине, као суптилан омаж једном од најутицајнијих аутора интроспективне књижевности.

– На изложби ће своја дела представити девет фотографа из наше земље и света који црпе инспирацију из књижевног универзума Едгара Алана Поа, фокусирајући се на атмосферу, фрагмент, тишину и емоционалну тензију. Сенке, рефлексије, детаљи свакодневице и полумрачни простори постају носиоци наратива, позивајући посматрача да сам доврши причу – каже уметник Давид Пуадо, организатор догађаја и директор „Београдског месеца фотографије”.

Радови Макса Клебла (Аустрија) и Исраела Родригуеза Навара (Мексико) успостављају визуелни темељ изложбе. Њихове фотографије функционишу као увод у свет Едгара Алана Поа, ослањајући се на сугестију, тишину и унутрашњу напетост, без потребе за директним наративним објашњењем. Уз суптилне помаке између стварног и менталног простора, ови радови отварају врата интимног искуства поставке.

Постављена у интимном амбијенту хотелске собе 147, изложба трансформише познат простор у место тихе нелагоде и интроспекције. Соба постаје праг између стварности и маште, одражавајући пишчеву фасцинацију сећањем, опсесијом и крхком границом између разума и лудила.

Уметница Оливиа Гренберг, поводом изложбе каже да њене фотографије представљају истраживање најдубљих делова њеног ума.

Укорењене у процесу суочавања са потиснутим сећањима на сексуално насиље, ове слике представљају покушај излечења и наставка даље. Док се суочавам са фрагментима прошлости, манипулишем камером бришући границу између стварности и сећања. Ове слике су за мене поезија  питања, одговори и мистерија мог живота – истакла је Гренберг, док Jacqui Burke у сусрет изложби истиче да је серија  „Under a Midnight Dreary” настала с циљем да призове тиху нелагоду и пригушену, поетску атмосферу која одражава емоционални свет Едгара Алана Поа.

Усамљени гавран, у силуети пред месецом, постаје будно присуство. Истовремено је знак и наратор, лебдећи између сенке и светла. Слика позива посматрача у замрзнути тренутак, фрагмент неисписане приче који остаје да траје у ноћи.

– Велики део мог рецентног рада реализован је у црно-белој техници, користећи тамни негативни простор и бавећи се психолошким и религијским темама из атеистичке перспективе. Тамнину не повезујем увек са злом. У њој осећам и самоћу, мир, незнање или непознато, све оно што светлост може да разоткрије, а без које фотографија не би ни постојала – наводи аутор Гари Хил.

На поставци ће се представити и Robby Ogilvie.Он у тумачењу свог рада каже да у односу на писање Едгара Алана Поа, овај рад резонује са његовим интересовањем за атмосферу, унутрашња стања и танку границу између јасноће и поремећаја. Двоструке експозиције сугеришу сећања која се увлаче у садашњост, стварајући осећај застоја у којем се време, простор и сигурност растварају.

Лола Мирмуминова напомиње да у серији коју приказује, она истражује своју дугогодишњу фасцинацију Поовом способношћу да кроз детаљ гради жанр.

– Његове приче ме никада нису плашиле, уместо тога, покретале су питања о томе како напетост, опсесија и натприродно обликују нашу перцепцију. Свака фотографија је фрагмент: тело склупчано у себе, разбијено огледало, одбачена порука на тлу, усамљена птица на електричним жицама. Заједно, ови елементи призивају теме унутрашње тензије, крхке равнотеже и трагова које остављамо за собом – објаснила је Мирмуминова.

Публику ће заинтересовати и рад Јоване Кузмановић насловљен „Buried Metamorphosis”. Она истражује таму, преображај и истрајност.

– Лептир се појављује као крхки симбол трансформације и нестабилности, суспендован између настајања и брисања. Овај рад не тежи разрешењу, он остаје у тами, где идентитет подрхтава, а издржљивост постаје сопствени облик отпора –истакла је Јована Кузмановић.

Занимљиво је и дело Ане Батрићевић, која је била инспирисана стиховима песме „Romance” Едгара Алана Поа.

Изложба ће моћи да се погледа и у уторак, 20. јануара.