Истраживање открило: Купатила у Помпеји била изузетно прљава

Ново научно истраживање показало је да је вода у најстаријим јавним купатилима у античкој Помпеји била изузетно прљава, упркос каснијој репутацији града као технолошки напредног римског насеља.

Пре увођења римског аквадукта у 1. веку нове ере, становници Помпеје били су приморани да воду црпе из бунара, што је био напоран процес који је значајно ограничавао могућност честе замене воде. Истраживање описује ране посетиоце купатила као људе који су се, практично, купали у сопственој нечистоћи.

Анализом карбонатних наслага пронађених у бунарима, базенима и цевима, истраживачи су утврдили да је вода у првим купатилима била загађена урином, знојем и другим органским материјама. Како сапун у то време није коришћен, већ маслиново уље, нечистоће су се додатно задржавале у води, а алтернативна места за купање нису постојала.

Овакви услови трајали су дуже него што би се очекивало – од око 130. године пре нове ере па све до 1. века нове ере. Иако су Римљани у Помпеју стигли око 80. године пре нове ере и били познати по високим хигијенским стандардима, модернизација постојеће инфраструктуре није била тренутна.

Геонаучници са Универзитета Јоханес Гутенберг у Мајнцу испитали су хемијски састав воде која је некада текла, или стајала, у купатилима. Посебна пажња посвећена је анализи наслага у цевима, као и у касније изграђеним аквадуктима и водоторњевима.

Једно од најранијих јавних купатила указује на то да су у раној фази развоја града поробљени људи коришћени за извлачење воде из бунара и цистерни помоћу механичких уређаја. Истраживачи наводе да се вода није могла обнављати више од једном дневно.

Хемијска анализа показала је нагли пад вредности угљеничних изотопа, док су кречњачке наслаге откриле да је вода у чувеним Републиканским купатилима била врло загађена. Аутори студије истакли су да искуство купања у овом објекту вероватно није било хигијенско, нити посебно примамљиво, па је само прва особа након замене воде имала прилику да се окупа у релативно чистој води.

Касније је квалитет воде побољшан, што показују стабилни изотопи и елементи у траговима пронађени у аквадукту. Ипак, истраживачи су у цевима купатила открили и високе нивое олова. Иако је загађена вода могла делимично да ублажи присуство овог метала, купачи су и даље били изложени видљиво прљавој води.

Научници сматрају да су рани становници Помпеје били приморани да трпе такве услове све док инфраструктурна побољшања нису омогућила чешћу замену чисте воде. Због тога је могуће да су купање ограничавали, а време у јавним купатилима користили пре свега за разговоре и друштвена окупљања, јер су та места имала и социјалну функцију.

Истраживање указује да чак ни Римљани, упркос настојањима да побољшају услове, нису увек успевали да одрже хигијенске стандарде по којима су били познати, пошто су инфраструктурни изазови били озбиљни и у њихово време.