Мозгови у блокади: како је део Србије одустао од мишљења

Током 2025. године у Србији је све израженији друштвени феномен који аутори сајта Погледи прецизно описују као стање „мозгова у блокади“. Реч је о појави у којој део јавности, свесно или несвесно, одбија чињенице, аргументе и елементарну рационалну анализу стварности, не зато што су нетачни, већ зато што не одговарају већ унапред формираним уверењима.

У таквом амбијенту истина престаје да буде критеријум, а постаје препрека. Мишљење се не формира на основу сазнања, већ на основу припадности, док се свако преиспитивање доживљава као издаја, а не као интелектуална одговорност.

Посебно упадљив аспект овог феномена јесте чињеница да је унутар истог такозваног блокадерског круга дошло до парадоксалног идеолошког мешања. Раме уз раме стоје отворени аутошовинисти и декларисани родољуби, људи који се формално позивају на потпуно супротне вредности. Оно што их повезује није јасна визија друштва, нити заједнички програм, већ искључиво заједнички противник. Та негативна кохезија, заснована на отпору и нетрпељивости, разоткрива идеолошку празнину и унутрашњу недоследност читавог покрета.

Како указује текст објављен на сајту Погледи, један од кључних узрока оваквог стања јесте дубока политичка и историјска неписменост дела јавности. Недостатак основног познавања сопствене и светске историје доводи до површног и навијачког тумачења политике, као да је реч о спортском такмичењу, а не о управљању државом и друштвом са дугорочним последицама.

Сличан проблем видљив је и у разумевању геополитике. Комплексни међународни односи своде се на црно-беле шеме, на поједностављене приче о „добрима“ и „лошима“, без икаквог увида у интересе, односе моћи и реалне могућности мале државе у свету великих сила. Уместо анализе, доминирају пароле, друштвене мреже и готове идеолошке матрице.

Због тога „мозгови у блокади“ нису само политички, већ и дубоко културни проблем. Они сведоче о кризи критичког мишљења, дијалога и образовања. Друштво које жели напредак не може дозволити да мржња постане друштвена валута, а неукост политички став.

Како закључује ауторски текст са сајта Погледи, излаз из ове врсте блокаде не почиње променом власти, већ ослобађањем ума – спремношћу да се слуша, учи и мисли, чак и онда када чињенице нису пријатне.