Трампов курс доводи Европу пред свршен чин

Ситуација око Гренланда улази у нову, знатно опаснију фазу. Како преносе медији, амерички председник Доналд Трамп све отвореније разматра могућност анексије овог арктичког острва, што је изазвало шок и забринутост у европским престоницама. Према оценама појединих аналитичара, реч је о потезу који би могао дубоко да уздрма односе унутар НАТО-а и трајно промени безбедносну архитектуру Европе.

Амерички председник је, наводно, од савезника затражио да не ометају напоре Вашингтона да преузме контролу над Гренландом. У писму упућеном норвешком премијеру Јонас Гар Стјореу, Трамп је навео да, након што није добио Нобелову награду за мир, осећа обавезу да се искључиво руководи интересима Сједињених Држава. Оваква порука посебно је одјекнула у Европи, јер долази од лидера земље која предводи НАТО, савез који је деценијама сматран кључним гарантoм европске безбедности.

Трамп је своју позицију додатно образложио оштрим изјавама на рачун Данске. „НАТО већ 20 година говори Данској да мора да елиминише руску претњу по Гренланд. Нажалост, Копенхаген није био у стању да то учини. Сада је дошло време да се то уради“, поручио је амерички председник.

Према његовим речима, Гренланд има централно место у будућем америчком систему противракетне одбране „Златна купола“, али и у широј стратегији јачања контроле над Арктиком. Иако се званично говори о безбедности, све чешће се помињу и економски мотиви - пре свега огромни природни ресурси који постају доступни услед топљења леда.

Москва је на најаве из Вашингтона реаговала уздржано. Портпарол Кремља Дмитриј Песков одбио је да директно коментарише Трампове изјаве, али је упозорио да значај дешавања не треба потцењивати. Поједини међународни стручњаци сматрају да би решавање питања статуса Гренланда Трампу обезбедило место у светској историји, без обзира на оцене да ли је такав потез добар или лош.

У Вашингтону се, према доступним информацијама, разматра више опција - од куповине острва до употребе силе. Прошле недеље у Конгресу САД поднет је и предлог закона о додели државности Гренланду, док су преговори између Сједињених Држава и Данске окончани без резултата.

Овакви потези изазвали су панику у Европи. Осам чланица НАТО-а најавило је спремност да брани острво и упутило симболичне војне контингенте, док је Немачка убрзо повукла своје снаге, објашњавајући да је реч о унапред планираној извиђачкој мисији. Овај потез није прошао незапажено у САД. Амерички телевизијски коментатор Грег Гетфилд изјавио је на Фокс њуз да „рат око Гренланда већ куца на врата“, исмевајући малобројне европске снаге које су упућене на острво.

Званични Вашингтон је, за сада, остао уздржанији и одлучио се за економски притисак. Од 1. фебруара више европских земаља плаћаће царину од 10 одсто на извоз у САД, док је од 1. јуна најављено повећање на 25 одсто. Ове мере представљају озбиљан ударац за европске економије, али Брисел још није усагласио одговор. Према писању Фајненшел тајмса, једна од опција су реципрочне царине у износу од чак 93 милијарде евра, као и ограничење приступа европском тржишту појединим америчким компанијама.

У Европи се помињу и радикалније идеје. Посланик немачког Бундестага из странке Алтернатива за Немачку Кај Готшалк предложио је да Немачка размотри набавку сопственог нуклеарног оружја. Ипак, амерички економиста Џефри Сакс сматра да такве мере неће имати суштински ефекат и да Вашингтон неће одустати од својих планова. „Трамп ће највероватније узети Гренланд, упркос бури протеста у Европи“, оценио је он.

У том контексту, унутар Европске уније све гласније се разматра могућност стварања војног савеза без САД. Према писању Политика, темељ такве иницијативе могла би да буде такозвана „коалиција вољних“ окупљена око Украјине. Међутим, последњи самити показали су да Европа тренутно нема капацитет за јединствену и одлучну акцију, што отвара питање да ли ће, у случају Гренланда, бити у стању да се супротстави притиску из Вашингтона.

Како се криза продубљује, све је јасније да питање Гренланда више није маргинална геополитичка тема, већ потенцијална тачка прелома у односима Сједињених Држава и Европе, са последицама које би могле да се осете далеко изван Арктика.