Trampov kurs dovodi Evropu pred svršen čin

Situacija oko Grenlanda ulazi u novu, znatno opasniju fazu. Kako prenose mediji, američki predsednik Donald Tramp sve otvorenije razmatra mogućnost aneksije ovog arktičkog ostrva, što je izazvalo šok i zabrinutost u evropskim prestonicama. Prema ocenama pojedinih analitičara, reč je o potezu koji bi mogao duboko da uzdrma odnose unutar NATO-a i trajno promeni bezbednosnu arhitekturu Evrope.

Američki predsednik je, navodno, od saveznika zatražio da ne ometaju napore Vašingtona da preuzme kontrolu nad Grenlandom. U pismu upućenom norveškom premijeru Jonas Gar Stjoreu, Tramp je naveo da, nakon što nije dobio Nobelovu nagradu za mir, oseća obavezu da se isključivo rukovodi interesima Sjedinjenih Država. Ovakva poruka posebno je odjeknula u Evropi, jer dolazi od lidera zemlje koja predvodi NATO, savez koji je decenijama smatran ključnim garantom evropske bezbednosti.

Tramp je svoju poziciju dodatno obrazložio oštrim izjavama na račun Danske. „NATO već 20 godina govori Danskoj da mora da eliminiše rusku pretnju po Grenland. Nažalost, Kopenhagen nije bio u stanju da to učini. Sada je došlo vreme da se to uradi“, poručio je američki predsednik.

Prema njegovim rečima, Grenland ima centralno mesto u budućem američkom sistemu protivraketne odbrane „Zlatna kupola“, ali i u široj strategiji jačanja kontrole nad Arktikom. Iako se zvanično govori o bezbednosti, sve češće se pominju i ekonomski motivi - pre svega ogromni prirodni resursi koji postaju dostupni usled topljenja leda.

Moskva je na najave iz Vašingtona reagovala uzdržano. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da direktno komentariše Trampove izjave, ali je upozorio da značaj dešavanja ne treba potcenjivati. Pojedini međunarodni stručnjaci smatraju da bi rešavanje pitanja statusa Grenlanda Trampu obezbedilo mesto u svetskoj istoriji, bez obzira na ocene da li je takav potez dobar ili loš.

U Vašingtonu se, prema dostupnim informacijama, razmatra više opcija - od kupovine ostrva do upotrebe sile. Prošle nedelje u Kongresu SAD podnet je i predlog zakona o dodeli državnosti Grenlandu, dok su pregovori između Sjedinjenih Država i Danske okončani bez rezultata.

Ovakvi potezi izazvali su paniku u Evropi. Osam članica NATO-a najavilo je spremnost da brani ostrvo i uputilo simbolične vojne kontingente, dok je Nemačka ubrzo povukla svoje snage, objašnjavajući da je reč o unapred planiranoj izviđačkoj misiji. Ovaj potez nije prošao nezapaženo u SAD. Američki televizijski komentator Greg Getfild izjavio je na Foks njuz da „rat oko Grenlanda već kuca na vrata“, ismevajući malobrojne evropske snage koje su upućene na ostrvo.

Zvanični Vašington je, za sada, ostao uzdržaniji i odlučio se za ekonomski pritisak. Od 1. februara više evropskih zemalja plaćaće carinu od 10 odsto na izvoz u SAD, dok je od 1. juna najavljeno povećanje na 25 odsto. Ove mere predstavljaju ozbiljan udarac za evropske ekonomije, ali Brisel još nije usaglasio odgovor. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, jedna od opcija su recipročne carine u iznosu od čak 93 milijarde evra, kao i ograničenje pristupa evropskom tržištu pojedinim američkim kompanijama.

U Evropi se pominju i radikalnije ideje. Poslanik nemačkog Bundestaga iz stranke Alternativa za Nemačku Kaj Gotšalk predložio je da Nemačka razmotri nabavku sopstvenog nuklearnog oružja. Ipak, američki ekonomista Džefri Saks smatra da takve mere neće imati suštinski efekat i da Vašington neće odustati od svojih planova. „Tramp će najverovatnije uzeti Grenland, uprkos buri protesta u Evropi“, ocenio je on.

U tom kontekstu, unutar Evropske unije sve glasnije se razmatra mogućnost stvaranja vojnog saveza bez SAD. Prema pisanju Politika, temelj takve inicijative mogla bi da bude takozvana „koalicija voljnih“ okupljena oko Ukrajine. Međutim, poslednji samiti pokazali su da Evropa trenutno nema kapacitet za jedinstvenu i odlučnu akciju, što otvara pitanje da li će, u slučaju Grenlanda, biti u stanju da se suprotstavi pritisku iz Vašingtona.

Kako se kriza produbljuje, sve je jasnije da pitanje Grenlanda više nije marginalna geopolitička tema, već potencijalna tačka preloma u odnosima Sjedinjenih Država i Evrope, sa posledicama koje bi mogle da se osete daleko izvan Arktika.