Законом против враћања километраже половних аутомобила

Готово сваки други аутомобил који се продаје прекогранич но има фалсификовану кило метражу, чуло се током расправе на Одбору за унутрашње тржиште и заштиту потрошача ЕП. Биљана Борзан, европарламентарка из суседне Хрватске, поздравила је предлог закона којим ће се на нивоу Европске уније увести систем за праћење километраже половних аутомобила.

– Већ годинама упозоравам на преваре са километражом. Истраживања су показала да је код готово половине половних аутомобила који се продају прекогранично манипулисано километражом. Према неким проценама, штета за појединачног купца може износити и до 10.000 евра, док укупна штета за грађане ЕУ достиже око девет милијарди евра годишње. То је посебно велики проблем у земљама источне ЕУ, где се овакве преваре најчешће пријављују. У Хрватску је током 2025. године увезен готово рекордан број аутомобила: више од 80.000 – рекла је Биљана Борзан. Нагласила је да је решење овог проблема већ годинама познато. Белгија, Холандија и Луксембург имају успешан пример добре праксе кроз систем „Кар-пас”. Сваки пут када аутомобил иде на сервис, у систем се уписује стање километраже, а ова потврда је обавезна приликом продаје половног возила. Захваљујући томе, преваре са километражом у тим земљама су практично нестале.

– У Хрватску се најчешће увозе половни аутомобили у ценовном распону од 10.000 до 25.000 евра, а километража је купцима најважнији фактор приликом доношења одлуке. Куповина аутомобила представља велики финансијски издатак за просечну породицу и зато желим да закон што пре ступи на снагу – поручила је Борзанова. Она је истакла истакла да преваре са километражом не нарушавају само поверење у тржиште половних аутомобила, већ имају и директан негативан утицај на безбедност у саобраћају.

Преваре са километражом постоје и у Србији и нису ретке, посебно код увозних аутомобила. Ризик овакве куповине је реалност тржишта, али неке анализе показују да Србија није најгоре рангирана у Европи иако је проблем значајан. Проблем би могао бити смањен увођењем боље контроле, дигиталних база километраже и транспарентнијих података – слично решењима која се сада разматрају у ЕУ. Према неким анализама, око 4,1 одсто проверених возила у Србији имало је враћену километражу, а у просеку је враћена за око 79.300 километара. Европска статистика показује да се наша земља налази на 19. месту од 25 европских земаља по ризику од куповине аутомобила са манипулисаном километражом, што значи да проблем постоји. Велики део аутомобила на српском тржишту је увоз из иностранства (око 76,6 одсто), а код увозних аутомобила већа је вероватноћа да је километражом манипулисано или да је прикривена штета. Пре неколико година процене су показале да сваки десети аутомобил у Србији има враћену километражу – иако је то старији податак, ситуација се није много променила. Иначе, Србија има веома активно тржиште половних аутомобила и у посеку се квартално прода више од 32.000 половњака, што указује на велико кретање возила и значајан удео увоза. Само прошле године је увезено између 120.000 и 150.000 половних аутомобила и око 20.000 нових возила. То довољно говори о томе колико се половна возила користе и купују код нас.

- Имамо ми прописе који регулишу ову област али се они не поштују или нису тако конкретни као у појединим европским земљама. Најефикаснија мера би била обавезна централна база у коју се уписује километража, на пример, на техничким прегледима, сервисима, при увозу или првој регистрацији. Систем у Белгији је на такав начин практично искоренио ову појаву – каже власник једне ауто-механичарске радње. Код нас се враћање километраже у пракси третира као ситна превара, а требало би то дефинисати као кривично дело и увести високе новчане казне и, као у неким земљама, одузимати лиценце ауто-плацевима. У пракси се показало да купци немају право на аутоматско раскидање уговора. Стручњаци кажу да би било важно и да се наша земља повеже са европским базама с обзиром на то да је већина возила у Србији увезена и да ће регулатива која се сада уводи у ЕУ подразумевати да ће све више спорних возила завршавати на нашем тржишту.