Само бели шенген диже рејтинг ЕУ

Укидање виза и кандидатура за Европску унију потрошена су обећања на којима се, ако ствари остану какве јесу, у Србији више неће моћи добити избори. До овог закључка дошли су истраживачи јавног мњења, аналитичари, али и политичари на основу последњих истраживања која показују да је проценат грађана који подржавају придруживање ЕУ од последњих избора у мају прошле године до данас опао са 67 на 61 одсто. Разочарање грађана Србије због застоја у евроинтеграцијама, које статистика бележи као пад подршке придруживању ЕУ, тврде стручњаци, могло би да умањи само конкретан резултат какав би било стављање Србије на „белу шенген листу”. А томе се, према свим прогнозама у којима се „рачуна” на светску економску кризу и унутрашње проблеме ЕУ, какав је одбијање Ирске да прихвати проширење ове заједнице, не треба надати до краја ове године. Добра ствар за власт у Србији, кажу аналитичари, јесте то што се ни избори не очекују пре.

Повећање броја разочараних грађана, упозоравају аналитичари, јасна је порука актуелним властима у Србији да морају да испуњавају предизборна обећања, али и порука администрацији у Бриселу да ће без неког конкретног знака подршке евроинтеграцијама Србије то разочарање само расти. Кривце за неиспуњена очекивања, тврде истраживачи, грађани виде у Бриселу можда и више него у Београду.

„Грађани су чак склони да више окриве Европу за застој него српске власти, јер сматрају да ЕУ стално поставља нове захтеве и услове. Ови разочарани грађани нису они који не желе у ЕУ, напротив. То су људи који би желели да се у ЕУ иде брже. То показују и оцене о напретку Србије ка ЕУ. Грађани оцењују, на скали од један до седам, да је та брзина сада 2,5, а они би желели да је она 4,7”, објашњава Светлана Логар из Стратешког маркетинга, агенције која је радила ово истраживање.

Пад процента подршке придруживању ЕУ, каже наша саговорница, није алармантан нити неуобичајен. Проценат оних који подржавају ЕУ на нивоу је од 60 до 70 одсто, а скокови се бележе у изборној кампањи, приликама каква је била потписивање ССП-а или најава доласка „Фијата” у Србију, па чак и за време „Евросонга”. Слично је и са падом процента подршке.

Што је ЕУ ближа, а улазак неке земље у њу реалнији то опада проценат подршке међу становништвом. Слично се дешавало у Мађарској, Чешкој, па сада и у Хрватској која је кандидат за ЕУ, подсећа социолог и аналитичар Владимир Вулетић.

„Подршка у тим земљама је са 80 одсто падала на 50 одсто и то је нормално. Што су ближе ЕУ грађани постају свесни и обавеза које чланство носи, а не само предности. Код нас је то резултат дугог ишчекивања да се остваре обећања која се не испуњавају. Сумњам да ће нека странка поново посегнути за истим обећањима ако се у међувремену нешто не догоди. То ће утицати на рејтинг странака у владајућој коалицији, јер ће се повећати број изборних апстинената”, процењује Вулетић.

Да је улазак у ЕУ истрошено изборно обећање свесни су и политичари из власти. За том „картом” тешко да ће ко више посегнути ако ствари остану на овом нивоу, закључује и Сузана Грубјешић шеф посланичке групе Г17 плус у Скупштини Србије.

„Ово је последња влада која има шансу да не компромитује идеју о ЕУ. Пад подршке резултат је неиспуњених обећања и превеликих очекивања. Пропуштено је девет година, све владе су одговорне, одговорни су и они који су давали рокове. Не, не мислим само на Ђелића, јер смо и ми сви учествовали у томе. ЕУ је у свим кампањама представљана као елдорадо. Одговоран је и Брисел због мешовитих порука које шаље. Грађани су зато сада опрезнији и не може се рећи да су евроскептици, пре ће бити да су реалисти”, резимира Сузана Грубјешић.

То што је проценат оних који су подржавали улазак у ЕУ опао указује, слаже се и она, на могући пад рејтинга странака у власти, који, додаје, може да подигне само једна од две ствари – „бели шенген” или кандидатура. Првој се Грубјешић нада у најбољем случају крајем године, а другој не тако скоро.

Са њеном прогнозом слаже се и Владимир Тодорић, уредник „Српске правне ревије”. Битан помак у евроинтеграцијама, каже он, не треба очекивати пре краја ове године. У најбољем случају, дакле ако све земље региона буду спремне за то и ако Ирска на својим изборима на јесен не буде поново закочила проширење ЕУ и Лисабонски уговор, укидање виза Србија би могла да очекује крајем године.

„Има политичара у ЕУ који мисле да не треба дозволити укидање виза само за Србију већ да треба то урадити за цео регион. Зато је важно да за то буду спремне и Босна и Црна Гора и остатак западног Балкана. То је најбољи могући сценарио. А најгори? Па, нема горе од овог сада, да стојимо ту где јесмо”, наглашава Тодорић.

Захтев за кандидатуру за члана ЕУ, Србија би, ако не жели да пропусти следећу годину, када Европски парламент улази у изборни процес, требало да поднесе најкасније до априла, упозорава Тодорић. То што ће се ССП од фебруара примењивати једнострано и што се не зна када ће ЕУ почети да га примењује не спречава Србију да поднесе захтев за кандидатуру. Али исто тако може очекивати да се о томе одлучује тек после неколико месеци од почетка примене ССП-а. Новац из фондова ЕУ, коме се Србија нада, почиње да стиже тек са добијањем статуса кандидата.

„Проблем је што економска политика Србије нема никакав маневар и што једино можемо да се надамо новцу из европских фондова. А дотле ће проћи још времена”, истиче Тодорић.

-----------------------------------------------------------

Мишчевић: Могућстатус кандидата за чланство у ЕУ 2009.

(/slika2)Професорка Факултета политичких наука Тања Мишчевић оценила је да је „технички могуће” да Србија добије статус кандидата за чланство у Европској унији до краја 2009. године.

„Али под условом да апликација за статус кандидата крене што пре и да све техничке радње које су у рукама администрације Србије буду урађене што ефикасније”, рекла је Мишчевићева агенцији Бета поводом најава да ће Влада Србије поднети молбу за кандидатуру за чланство у ЕУ до краја јуна.

Она је оценила да подношење захтева представља „политичку одлуку” и да не треба заборавити да то подразумева и испуњавање политичких и других услова, међу којима је и остваривање пуне сарадње са Трибуналом у Хагу.