Од „бисерке” до лаптопа

Најлепше је новинарско доба... стихоклепачки наставак наслова вуче на ону временску одредницу „од колевке, па до гроба” где је новинар све време ђак, учи и сазнаје кроз свакодневни рад више и шире од многих других професија. У „Политици” је то и практично примењено. „Политика”, најстарији дневни лист на Балкану, пролазила је кроз буре и бродоломе, кроз епохе у којима није било лако остати свој. Опстала је, најбоља је. И зато с поносом могу да буду они који су део те приче – од „бисерке”, како смо некада одмила звали чувене писаће машине „бисер”, па до данашњих преносних рачунара, савременог облика некадашњих новинарских бележница.

Провести радни век у истој кући – од механичке справе за укуцавање слова до лаптопа и вештачке интелигенције – значи живети континуитет професије кроз радикалне промене света. То значи сведочити историји изнутра. Не само писати о променама већ их свакодневно и доживљавати: од звука типки и мириса папира до тишине екрана и алгоритама који предлажу наслове.

Свака нова технологија тражила је прилагођавање: коректуре оловком, па „дилит” тастер; архиве у фасциклама, па у „клауду”; инстинкт уредника, па аналитику и ВИ алате.

Важно је носити и сачувати исто новинарско језгро, упркос свему. Технологија се мењала, али питања су остала иста: шта је важно, шта је тачно, шта је поштено према читаоцима. Писаћа машина, рачунар и вештачка интелигенција нису срж професије – суштина је у погледу, искуству, етици и осећају за причу.

Сећам се сопствене треме као да је јуче било – првог текста који сам потписао, осећаја одговорности пред читаоцима и сазнања да овај лист не само да извештава већ и бележи време. „Политика” је од свог првог издања пре више од једног века била више од новина – била је сведок и учесник историје.

У редакцији смо знали да „професионализам значи увек тежити тачности, чак и кад погрешиш”.

Својевремени општепознати слоган „Када кажем новине, мислим на ’Политику’” није само реклама него и тврдња о ауторитету, симбол културног престижа, одраз времена у којем је „Политика” доминантни извор информација, аксиом који не мора да се доказује. Тако је, јер многи почињу дан листањем „Политике” и испијањем кафе, а потом препричавају вести, а на питање „одакле знаш” одговарају – „знам из новина”.

Од времена када су новинари писали текстове на писаћим машинама до данашњег доба лаптопа, паметних телефона и интернета, променили су се алати, брзина рада и начин комуникације с публиком – али је суштина нашег поимања новинарства остала иста: истинито, тачно и одговорно информисање јавности. У крајњој линији, то значи да новинарска каријера није везана за технологију, већ за смисао посла. А технологија је само мењала начин на који се тај смисао изражава.

У периоду писаћих машина новинарство је било спорије и захтевало је више физичког рада. Свака грешка значила је поновно прекуцавање пасуса или целог текста. Информације су се прикупљале на терену, разговорима лицем у лице или телефоном, а рокови су били везани за ритам штампаних издања. Новинар је имао више времена за проверу чињеница, али и мању могућност брзог реаговања на догађаје. Појавом рачунара и лаптопа новинарство је ушло у нову фазу. Писање постаје брже и једноставније, а уређивање текста лакше и ефикасније. Интернет доноси револуцију у прикупљању информација, комуникацији с изворима и дистрибуцији вести. Онлајн портал нашег листа омогућава да вест у неколико минута обиђе цели свет. Што би рекли, клик и светлосна секунда до читаоца.

Као народ смо препознатљиви по вишку и снази емоција, а у тој скали је носталгија високо котирана. Њој не наседам, јер ово данас је боље. Иако технологија олакшава посао, она доноси и нове изазове: притисак брзине, опасност од дезинформација и смањење времена за темељну проверу извора. Упркос свим променама, основни принципи „Политикиног” новинарства остају непромењени. Без обзира на то да ли новинар користи писаћу машину или лаптоп, његова одговорност према истини, етици и јавности остаје кључна. Технологија је само алат – квалитет новинарства и даље зависи од знања, интегритета и професионалности оних који га стварају.

Предраг Милојевић, Мирослав Радојчић, Мирослав Лазански и многи врли бардови писане речи оставили су своја ремек-дела овој кући, дајући јој физиономију и недостижну предност у некаквој замишљеној новинарској утакмици. Кроз „Политикине” рубрике кружила је и кружи доскочица непознатог аутора из куће, да „када хоће нешто лепо да прочита, он седне па напише”. И то је супстрат оне личне и тимске атмосфере и самоувереност по којој се разликујемо од других новинара, „новинара” и назовиновинара.

Чувени Лари Кинг, легенда журнализма и мастодонт америчке телевизије који је за живота објавио 70.000 интервјуа и 4.000 колумни, изјавио је једном да је „новинарство сјајна ствар само ако се на време напусти”. Демантовао је себе, остао је до последњег даха у послу и доказао да је ова професија као слана вода – што је више пијеш, то си жеднији.

Зато било ко или било шта што траје 122 године поштовања вредно. „Политика” у свом „си-вију” има податак да у време два велика рата, две окупације њене земље, није излазила, престала је да ради под туђим условима и доказала се као чекпоинт отпора сваком ко хоће да јој одузме право на слободну реч.

Ако не стигнеш да будеш први у нечему што радиш, онда покушај да будеш најбољи, тако гласи једна такмичарска крилатица. „Политика” је успела да буде и прва и најбоља у свом послу.

И, да, важна напомена за крај: проливена кафа по тастатури и пад из кофера на под нису могли да науде „бисерки”. Не покушавајте да на такве изазове ставите лаптоп.