Od „biserke” do laptopa

Najlepše je novinarsko doba... stihoklepački nastavak naslova vuče na onu vremensku odrednicu „od kolevke, pa do groba” gde je novinar sve vreme đak, uči i saznaje kroz svakodnevni rad više i šire od mnogih drugih profesija. U „Politici” je to i praktično primenjeno. „Politika”, najstariji dnevni list na Balkanu, prolazila je kroz bure i brodolome, kroz epohe u kojima nije bilo lako ostati svoj. Opstala je, najbolja je. I zato s ponosom mogu da budu oni koji su deo te priče – od „biserke”, kako smo nekada odmila zvali čuvene pisaće mašine „biser”, pa do današnjih prenosnih računara, savremenog oblika nekadašnjih novinarskih beležnica.

Provesti radni vek u istoj kući – od mehaničke sprave za ukucavanje slova do laptopa i veštačke inteligencije – znači živeti kontinuitet profesije kroz radikalne promene sveta. To znači svedočiti istoriji iznutra. Ne samo pisati o promenama već ih svakodnevno i doživljavati: od zvuka tipki i mirisa papira do tišine ekrana i algoritama koji predlažu naslove.

Svaka nova tehnologija tražila je prilagođavanje: korekture olovkom, pa „dilit” taster; arhive u fasciklama, pa u „klaudu”; instinkt urednika, pa analitiku i VI alate.

Važno je nositi i sačuvati isto novinarsko jezgro, uprkos svemu. Tehnologija se menjala, ali pitanja su ostala ista: šta je važno, šta je tačno, šta je pošteno prema čitaocima. Pisaća mašina, računar i veštačka inteligencija nisu srž profesije – suština je u pogledu, iskustvu, etici i osećaju za priču.

Sećam se sopstvene treme kao da je juče bilo – prvog teksta koji sam potpisao, osećaja odgovornosti pred čitaocima i saznanja da ovaj list ne samo da izveštava već i beleži vreme. „Politika” je od svog prvog izdanja pre više od jednog veka bila više od novina – bila je svedok i učesnik istorije.

U redakciji smo znali da „profesionalizam znači uvek težiti tačnosti, čak i kad pogrešiš”.

Svojevremeni opštepoznati slogan „Kada kažem novine, mislim na ’Politiku’” nije samo reklama nego i tvrdnja o autoritetu, simbol kulturnog prestiža, odraz vremena u kojem je „Politika” dominantni izvor informacija, aksiom koji ne mora da se dokazuje. Tako je, jer mnogi počinju dan listanjem „Politike” i ispijanjem kafe, a potom prepričavaju vesti, a na pitanje „odakle znaš” odgovaraju – „znam iz novina”.

Od vremena kada su novinari pisali tekstove na pisaćim mašinama do današnjeg doba laptopa, pametnih telefona i interneta, promenili su se alati, brzina rada i način komunikacije s publikom – ali je suština našeg poimanja novinarstva ostala ista: istinito, tačno i odgovorno informisanje javnosti. U krajnjoj liniji, to znači da novinarska karijera nije vezana za tehnologiju, već za smisao posla. A tehnologija je samo menjala način na koji se taj smisao izražava.

U periodu pisaćih mašina novinarstvo je bilo sporije i zahtevalo je više fizičkog rada. Svaka greška značila je ponovno prekucavanje pasusa ili celog teksta. Informacije su se prikupljale na terenu, razgovorima licem u lice ili telefonom, a rokovi su bili vezani za ritam štampanih izdanja. Novinar je imao više vremena za proveru činjenica, ali i manju mogućnost brzog reagovanja na događaje. Pojavom računara i laptopa novinarstvo je ušlo u novu fazu. Pisanje postaje brže i jednostavnije, a uređivanje teksta lakše i efikasnije. Internet donosi revoluciju u prikupljanju informacija, komunikaciji s izvorima i distribuciji vesti. Onlajn portal našeg lista omogućava da vest u nekoliko minuta obiđe celi svet. Što bi rekli, klik i svetlosna sekunda do čitaoca.

Kao narod smo prepoznatljivi po višku i snazi emocija, a u toj skali je nostalgija visoko kotirana. Njoj ne nasedam, jer ovo danas je bolje. Iako tehnologija olakšava posao, ona donosi i nove izazove: pritisak brzine, opasnost od dezinformacija i smanjenje vremena za temeljnu proveru izvora. Uprkos svim promenama, osnovni principi „Politikinog” novinarstva ostaju nepromenjeni. Bez obzira na to da li novinar koristi pisaću mašinu ili laptop, njegova odgovornost prema istini, etici i javnosti ostaje ključna. Tehnologija je samo alat – kvalitet novinarstva i dalje zavisi od znanja, integriteta i profesionalnosti onih koji ga stvaraju.

Predrag Milojević, Miroslav Radojčić, Miroslav Lazanski i mnogi vrli bardovi pisane reči ostavili su svoja remek-dela ovoj kući, dajući joj fizionomiju i nedostižnu prednost u nekakvoj zamišljenoj novinarskoj utakmici. Kroz „Politikine” rubrike kružila je i kruži doskočica nepoznatog autora iz kuće, da „kada hoće nešto lepo da pročita, on sedne pa napiše”. I to je supstrat one lične i timske atmosfere i samouverenost po kojoj se razlikujemo od drugih novinara, „novinara” i nazovinovinara.

Čuveni Lari King, legenda žurnalizma i mastodont američke televizije koji je za života objavio 70.000 intervjua i 4.000 kolumni, izjavio je jednom da je „novinarstvo sjajna stvar samo ako se na vreme napusti”. Demantovao je sebe, ostao je do poslednjeg daha u poslu i dokazao da je ova profesija kao slana voda – što je više piješ, to si žedniji.

Zato bilo ko ili bilo šta što traje 122 godine poštovanja vredno. „Politika” u svom „si-viju” ima podatak da u vreme dva velika rata, dve okupacije njene zemlje, nije izlazila, prestala je da radi pod tuđim uslovima i dokazala se kao čekpoint otpora svakom ko hoće da joj oduzme pravo na slobodnu reč.

Ako ne stigneš da budeš prvi u nečemu što radiš, onda pokušaj da budeš najbolji, tako glasi jedna takmičarska krilatica. „Politika” je uspela da bude i prva i najbolja u svom poslu.

I, da, važna napomena za kraj: prolivena kafa po tastaturi i pad iz kofera na pod nisu mogli da naude „biserki”. Ne pokušavajte da na takve izazove stavite laptop.