Референдум за нуклеарке

Изјава Божидара Ђелића, потпредседника владе, да би Србија требало да преиспита мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, усталасала је јавност. Енергетски стручњаци су подељени: да ли у нашој земљи треба да се гради нуклеарка, или две термоелектране?
Потпредседник републичке владе тврди да је неколико држава које су дуго биле против градње нуклеарки, попут Велике Британије и Бугарске, одлучило да их поново гради. Мотив за промену њихове одлуке је намера да буду независни у енергетској политици.

– Нисам за нуклеарке, али кад размишљамо о нашој енергетској будућности, морамо да размотримо сва питања и не треба да буде никаквих табуа. Јасно је да нуклеарке производе велики страх код људи. До било каквих промена може доћи само после промене закона који је донет после трагедије у Чернобиљу. О овом проблему морали би да се изјасне грађани на референдуму – изјавио је Ђелић.

У Министарству рударства и енергетике су изненађени иницијативом Ђелића, јер на основу Стратегије развоја енергетике Србије до 2015. године није предвиђена изградња нуклеарних електрана. Они сматрају да би о овоме требало да се изјасни и Министарство за заштиту животне средине, али и грађани.

Драган Недељковић, уредник сајта "Енергопортал", сматра да је превазиђен мораторијум донет још у време СФРЈ. Он наглашава да је таква одлука била погрешна јер је онемогућена не само градња нуклеарки већ и истраживање нуклеарне енергије.

– Савремене нуклеарке су много квалитетније и боље од оних које су се градиле пре више од десет година. Сада се примењују строже мере сигурности и много су поузданије. Оне у свету раде 7.800 сати годишње, док електране на угаљ раде највише 6.000 сати. Највећи проблем кад је о нуклеаркама реч јесте одлагање искоришћеног нуклеарног горива, као и ненадокнадиве последице инцидената у њима. Међутим, то је ризик који постоји у свим државама које их имају. Нуклеарке осим економских имају и велике еколошке предности у односу на термоелектране на угаљ, јер се при производњи милион киловат-часова струје из њих ослобађа девет тона угљен-диоксида, док се код термоелектрана на угаљ ослобађа чак 974 тона угљен-диоксида, који је главни кривац за разарање озонског омотача и глобално загревање – каже Недељковић.   

Као разлог зашто би требало размислити о изградњи нуклеарке, енергетски стручњаци наводе економску рачуницу, јер је производња електричне енергије у њима најисплативија, у поређењу са свим другим горивима. Цена једног киловат-часа произведеног у нуклеарној електрани кошта два америчка цента, док добијен из термоелектране на угаљ кошта око четири америчка цента – објашњавају стручњаци.

Милан Ковачевић, енергетски стручњак, сматра да Србији не треба

нуклеарка, јер досад нису искоришћени сви извори енергије. Он сматра да сада енергију бесомучно расипамо.

– Нико не контролише врсту и квалитет грађевинског материјала, па се тако због лоше изолације, греју улице, а не станови. Уколико дозволимо не политичарима, већ политикантима и нестручњацима да нам буквално увале овај пројекат, то значи задуживање од четири милијарде евра – истакао је Ковачевић.

У Електропривреди Србије и Научном институту "Винча" јуче нису хтели да коментаришу изјаву Божидара Ђелића. У ЕПС-у су само подсетили да је стратегијом предвиђено градња електрана на лигнит, јер угља има за наредних 50 година, док нуклеарни стручњаци у "Винчи" сматрају да је ово политичко питање. Тек кад држава одлучи да укине мораторијум на изградњу нуклеарки, они ће се тиме бавити.

Последњих 17 година у нуклеарним електранама производи се 16 одсто целокупне производње струје у свету, а у Европи око трећина.