Referendum za nuklearke

Izjava Božidara Đelića, potpredsednika vlade, da bi Srbija trebalo da preispita moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ustalasala je javnost. Energetski stručnjaci su podeljeni: da li u našoj zemlji treba da se gradi nuklearka, ili dve termoelektrane?
Potpredsednik republičke vlade tvrdi da je nekoliko država koje su dugo bile protiv gradnje nuklearki, poput Velike Britanije i Bugarske, odlučilo da ih ponovo gradi. Motiv za promenu njihove odluke je namera da budu nezavisni u energetskoj politici.

– Nisam za nuklearke, ali kad razmišljamo o našoj energetskoj budućnosti, moramo da razmotrimo sva pitanja i ne treba da bude nikakvih tabua. Jasno je da nuklearke proizvode veliki strah kod ljudi. Do bilo kakvih promena može doći samo posle promene zakona koji je donet posle tragedije u Černobilju. O ovom problemu morali bi da se izjasne građani na referendumu – izjavio je Đelić.

U Ministarstvu rudarstva i energetike su iznenađeni inicijativom Đelića, jer na osnovu Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine nije predviđena izgradnja nuklearnih elektrana. Oni smatraju da bi o ovome trebalo da se izjasni i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali i građani.

Dragan Nedeljković, urednik sajta "Energoportal", smatra da je prevaziđen moratorijum donet još u vreme SFRJ. On naglašava da je takva odluka bila pogrešna jer je onemogućena ne samo gradnja nuklearki već i istraživanje nuklearne energije.

– Savremene nuklearke su mnogo kvalitetnije i bolje od onih koje su se gradile pre više od deset godina. Sada se primenjuju strože mere sigurnosti i mnogo su pouzdanije. One u svetu rade 7.800 sati godišnje, dok elektrane na ugalj rade najviše 6.000 sati. Najveći problem kad je o nuklearkama reč jeste odlaganje iskorišćenog nuklearnog goriva, kao i nenadoknadive posledice incidenata u njima. Međutim, to je rizik koji postoji u svim državama koje ih imaju. Nuklearke osim ekonomskih imaju i velike ekološke prednosti u odnosu na termoelektrane na ugalj, jer se pri proizvodnji milion kilovat-časova struje iz njih oslobađa devet tona ugljen-dioksida, dok se kod termoelektrana na ugalj oslobađa čak 974 tona ugljen-dioksida, koji je glavni krivac za razaranje ozonskog omotača i globalno zagrevanje – kaže Nedeljković.   

Kao razlog zašto bi trebalo razmisliti o izgradnji nuklearke, energetski stručnjaci navode ekonomsku računicu, jer je proizvodnja električne energije u njima najisplativija, u poređenju sa svim drugim gorivima. Cena jednog kilovat-časa proizvedenog u nuklearnoj elektrani košta dva američka centa, dok dobijen iz termoelektrane na ugalj košta oko četiri američka centa – objašnjavaju stručnjaci.

Milan Kovačević, energetski stručnjak, smatra da Srbiji ne treba

nuklearka, jer dosad nisu iskorišćeni svi izvori energije. On smatra da sada energiju besomučno rasipamo.

– Niko ne kontroliše vrstu i kvalitet građevinskog materijala, pa se tako zbog loše izolacije, greju ulice, a ne stanovi. Ukoliko dozvolimo ne političarima, već politikantima i nestručnjacima da nam bukvalno uvale ovaj projekat, to znači zaduživanje od četiri milijarde evra – istakao je Kovačević.

U Elektroprivredi Srbije i Naučnom institutu "Vinča" juče nisu hteli da komentarišu izjavu Božidara Đelića. U EPS-u su samo podsetili da je strategijom predviđeno gradnja elektrana na lignit, jer uglja ima za narednih 50 godina, dok nuklearni stručnjaci u "Vinči" smatraju da je ovo političko pitanje. Tek kad država odluči da ukine moratorijum na izgradnju nuklearki, oni će se time baviti.

Poslednjih 17 godina u nuklearnim elektranama proizvodi se 16 odsto celokupne proizvodnje struje u svetu, a u Evropi oko trećina.