Генералов поглед на ратове, конзерве и лук

У Скупштини Србије у току је расправа о сету закона из области правосуђа, a за четири дана, колико је досад трајала, потрајаће још, ако се изузме понављање опозиције да закони „служе за дисциплиновање тужилаца и судија”, мало тога смо чули о задатој теми. Али смо се наслушали међусобних обрачуна по разним питањима, па и ратова, а, мада кратка, најзанимљивија је била полемика између генерала Здравка Поноша (СРЦЕ) и Миленка Јованова (СНС) због, могло би се рећи, прилично изненађуjућег Поношевог става о овој, у овом тренутку, светској топ-теми.

Понош је говорио, прецизније, није небитно, читао написани говор, пет-шест минута у којем је, између осталог, навео: „По вама само власт може да узнемирава јавност, само Вучић може, рецимо, да сваки дан најављује да ће бити рата, али да не бринемо, имамо довољно конзерви и лука. Он може да узнемири јавност лажима, а опозиција не може ни истином.”

Уследио је брз, оштар и подужи одговор Миленка Јованова, уз много личних података из Поношеве војничке биографије, али овде ћемо навести само пар реченица: „У тренутку кад цео свет говори да се ствари што се тиче безбедности крећу у лошем смеру, он каже да само Александар Вучић види ратове. Проблем је што је такав човек био на челу Генералштаба ове земље, водио војску која је требало да се супротстави у неким ратовима, а не види шта се око њега дешава. Вероватно зато и није видео шта се дешава у родном Голубићу, у БиХ, на КиМ, па бежао за Београд. Није човек приметио да се негде дешава рат, не разликује упозорење од претње.” Понош се, у врло кратком одговору, ниједном речју није осврнуо на све што је Јованов рекао, а много тога је рекао, само је констатовао – „немојте да сте тако нервозни, само тако наставите, супер вам то иде”.

Одговорили су Поношу и предлагач правосудних закона Угљеша Мрдић (СНС) и министар правде Ненад Вујић, али кратко је ова полемика потрајала. Можда не би ни била тако занимљива, јер није први пут да неки опозиционар говори о „Вучићевом плашењу народа ратовима” и „бесмисленом наоружавању”, међутим Понош је овако говорио у дану када је у Давосу трајао Светски економски форум, на којем су главне теме биле – безбедност и ратови. Нема светског лидера, који је тамо говорио, сви су то могли да чују и виде, а да му је, осим безбедности, јачању одбрамбених капацитета и ратова, потенцијалних и оних у току, нешто друго била тема. Да је мало боље размислио пре него што је почео да пише говор, сада је политичар, а политичари се обраћају потенцијалним бирачима, изоставио би са овог папира реченицу о „Вучићевим најавама рата”, конзервама и луку.

Наши опозиционари, пре свега они који сами то говоре, сматрају да Србија треба у свему, па и у спољној политици, слепо да следи све што ради Брисел. Многи проводе доста времена у Бриселу, Стразбуру и Берлину, настојећи да тамо испослују казне за непослушну српску власт. Како изгледају у очима оних којима се жале, не размишљају, нити их занима. Боље им је тако. Кад би се тиме позабавили, сигурно би им позлило. Но, морало бих их занимати како изгледају у очима грађана Србије, свих, не само својих истомишљеника, зато што на изборима учествују сви грађани с правом гласа, бар је тако досад било, а биће сигурно и на предстојећим изборима. Није добро потцењивати интелигенцију овдашњих људи, посебно не у времену, када су информације, разне, па и оне о збивањима у свету, баш сваком надохват руке. Још кад се томе дода да смо ми народ који све о свему зна – од спорта до високе светске политике, сваки политичар треба бар два пута да размисли шта ће рећи, уколико, наравно, претендује да добије подршку грађана на изборима.

Поношу су смешне „Вучићеве конзерве и лук”, Радомир Лазовић (ЗЛФ) и Павле Грбовић (ПСГ), ни други не заостају много за њима, непрекидно критикују наоружавање наше војске, где год стигну, у Европи и региону, причају о „Вучићевом звецкању оружјем...”. Лазовић, је, на пример, међу онима који често гостују, пре свега, у Берлину и Бриселу, па је могао тамо и да сазна понешто о томе шта раде владе земаља чланица ЕУ и како се односе према питању безбедности. Шта су ови наши европејци, да су хтели, могли да сазнају у наведеним центрима моћи, макар и успут, између два састанка за тужакање сопствене земље? Могли су и да прочитају шта пишу тамошњи медији.

Да се осврнемо само на изјаве званичника ЕУ, земаља чланица ЕУ и Велике Британије прошле и у јануару ове године. Француско Министарство здравља је прошле године, по писању тамошњих медија, дискретно наредило регионалним здравственим одељењима да до марта 2026. гоне буду спремна за „сукоб високог интензитета и да приме 50.000 рањених страних војника”. Друго упутство, што је потврдила министарка здравља Катрин Вотрен, предвиђа могућност да војне болнице ослободе простор за пријем великог броја рањених Француза.

У октобру прошле године болнице у Пољској започеле су обуку медицинског особља за „најгоре могуће сценарије”. Начелник Војне болнице у Лублину Александар Михалски изјавио је да „лекари, медицинске сестре и болничари уче да раде у условима који симулирају бојно поље. У овој болници формира се Лабораторија за медицинску катастрофу, где ће се на луткама увежбавати збрињавање рањених, а „обука се одвија у подрумима са прашином, прљавштином, посебним осветљењем и звуковима борбе”. Пре тога, у јулу је Ројтерс објавио да пољска влада припрема приручник о понашању у случају рата, у брошури „Водич за безбедност” наводе се савети подељени по поглављима: „Набавка чисте воде; Реаговање у случају ваздушног напада; Лоцирање склоништа од бомби.” Осим тога, копају се ровови, граде зидови, обучавају цивили за читање мапа, паљење варница кременом, стављање гас-маски, а, према писању „Гардијана”, „обука има за циљ да обучи 400.000 пољских грађана до 2027”.

Према писању немачког „Штерна”, у септембру прошле године потпредседник посланичког клуба владајуће Хришћанско-демократске уније Сеп Милер предложио је укључивање бивших војника Националне народне армије у Источној Немачкој у резерву Бундесвера за одбрану отаџбине. До сада они нису били резервисти. Казао је: „Бундесверу је потребно 200.000 резервиста, а тренутно имамо само 51.000.” Према писању „Вол стрит џорнала”, Немачка је пре две године написала „Оперативни план Немачке”, који третира „усклађивање немачке способности хладног старта, борбене готовости и отпорности са данашњим безбедносним изазовима”. Немачка војска Бундесвер и добија зелено светло за масивно повећање улагања, пошто је парламент изгласао да изузме трошење на одбрану из строгих правила о дуговању.

Фински премијер је, такође, прошле године најавио напуштање глобалне конвенције о забрани противпешадијских мина и повећање издвајања за одбрану на најмање три одсто БДП-а до 2029. Шведска је у октобру објавила да ће почети да складишти храну и пољопривредне залихе, „створиће се хитне резерве жита и других кључних залиха како би се осигурало да грађани имају приступ довољној количини хране”. Шведска је за овај програм у овој 2026. години у буџету издвојила 57 милиона долара. Норвешка је пре десетак дана послала хиљаде писама грађанима у којима их упозорава да би војска у случају рата могла да затражи и заплени њихову имовину, укључујући куће и возила. Велика Британија је, такође, пре десетак дана објавила да ће ојачати војне резервне снаге тако што ће максималну старосну границу за позив бившег особља подићи на 65 година... Холандија, Данска, балтичке земље, сви увелико раде на наоружавању, припреми становништва, капацитета и робним резервама.

Хрватска је прошлог лета одржала, како је известио тамошњи Н1, а пренео Н1 у Србији, „величанствену војну параду”, а недавно су најављене набавке новог наоружања. После Хрватске и Србија је у септембру имала заиста величанствену војну параду, на понос сваком грађанину који воли своју државу. Нажалост, за овдашњи Н1 и неке наше опозиционе политичаре, то је било „звецкање оружјем”, „непотребно уништавање улица Београда”, ма ужас један у режији „диктатора Вучића”.

Здравко Понош је у октобру за Н1 рекао да „учестале изјаве Александра Вучића о могућем светском рату служе у предизборне сврхе, а то говори јер нема много избора у изборној години. Казао је: „Вучић не може више да говори о економским успесима, о резултатима или обећањима, може само да се служи страховима.”

Радомир Лазовић (ЗЛФ) сваке године приликом усвајања буџета критикује издвајање за војску и полицију, „ходање председника по сајмовима наоружања и наручивање нових бесмислица”. Једном је казао: „Шта ће нам 200 борбених возила, тенкова, рафал авиона, па специјалци са специјалним платама? Ко ће то да плати и зашто? Пола Србије нема канализацију, у школама нам чучавци. Србији је потребно улагање у цивилну службу, а војска треба да добије нову важну улогу у помоћи становништву у борби против климатских промена и последица које оне остављају. Уместо звецкања оружјем, желимо ново доба искрене и дугорочне сарадње са комшијским државама, а не сталне претње сукобима.” Лазовић је у октобру поновио да „војска у модерном друштву има и улогу у одбрани од климатских промена”.

Понош и Лазовић се у октобру нису освртали ни на склапање савеза Хрватске, Албаније и такозваног Косова у области одбране, а није им била занимљиво ни то што режим Албина Куртија убрзано наоружавају са свих страна иако је то супротно Резолуцији 1244. Баш у октобру је Турска допремила камиказе дронове „Скај дагер 14” Приштини, а у новембру турски државни војни гигант КМЕ потписао је уговор о изградњи прве приштинске фабрике муниције, производног капацитета од 20 милиона комада годишње. Фабрика би требало да буде завршена следеће године. КМЕ ће изградити сва неопходна постројења и пружити свеобухватну обуку за производњу, одржавање и поправку. Према уговору, компанија ће обезбедити машине за производњу муниције, линија за склапање, лабораторије, као и опрему за тестирање.

Није чудо што Радомир Лазовић говори о војсци и наоружању тако како говори, али Здравко Понош је генерал, бивши начелник Генералштаба, могао је бар кад је реч о нечему што му је струка да избегне брукање подсмевањем „Вучићевим конзервама и луку”.