Generalov pogled na ratove, konzerve i luk

U Skupštini Srbije u toku je rasprava o setu zakona iz oblasti pravosuđa, a za četiri dana, koliko je dosad trajala, potrajaće još, ako se izuzme ponavljanje opozicije da zakoni „služe za disciplinovanje tužilaca i sudija”, malo toga smo čuli o zadatoj temi. Ali smo se naslušali međusobnih obračuna po raznim pitanjima, pa i ratova, a, mada kratka, najzanimljivija je bila polemika između generala Zdravka Ponoša (SRCE) i Milenka Jovanova (SNS) zbog, moglo bi se reći, prilično iznenađujućeg Ponoševog stava o ovoj, u ovom trenutku, svetskoj top-temi.

Ponoš je govorio, preciznije, nije nebitno, čitao napisani govor, pet-šest minuta u kojem je, između ostalog, naveo: „Po vama samo vlast može da uznemirava javnost, samo Vučić može, recimo, da svaki dan najavljuje da će biti rata, ali da ne brinemo, imamo dovoljno konzervi i luka. On može da uznemiri javnost lažima, a opozicija ne može ni istinom.”

Usledio je brz, oštar i poduži odgovor Milenka Jovanova, uz mnogo ličnih podataka iz Ponoševe vojničke biografije, ali ovde ćemo navesti samo par rečenica: „U trenutku kad ceo svet govori da se stvari što se tiče bezbednosti kreću u lošem smeru, on kaže da samo Aleksandar Vučić vidi ratove. Problem je što je takav čovek bio na čelu Generalštaba ove zemlje, vodio vojsku koja je trebalo da se suprotstavi u nekim ratovima, a ne vidi šta se oko njega dešava. Verovatno zato i nije video šta se dešava u rodnom Golubiću, u BiH, na KiM, pa bežao za Beograd. Nije čovek primetio da se negde dešava rat, ne razlikuje upozorenje od pretnje.” Ponoš se, u vrlo kratkom odgovoru, nijednom rečju nije osvrnuo na sve što je Jovanov rekao, a mnogo toga je rekao, samo je konstatovao – „nemojte da ste tako nervozni, samo tako nastavite, super vam to ide”.

Odgovorili su Ponošu i predlagač pravosudnih zakona Uglješa Mrdić (SNS) i ministar pravde Nenad Vujić, ali kratko je ova polemika potrajala. Možda ne bi ni bila tako zanimljiva, jer nije prvi put da neki opozicionar govori o „Vučićevom plašenju naroda ratovima” i „besmislenom naoružavanju”, međutim Ponoš je ovako govorio u danu kada je u Davosu trajao Svetski ekonomski forum, na kojem su glavne teme bile – bezbednost i ratovi. Nema svetskog lidera, koji je tamo govorio, svi su to mogli da čuju i vide, a da mu je, osim bezbednosti, jačanju odbrambenih kapaciteta i ratova, potencijalnih i onih u toku, nešto drugo bila tema. Da je malo bolje razmislio pre nego što je počeo da piše govor, sada je političar, a političari se obraćaju potencijalnim biračima, izostavio bi sa ovog papira rečenicu o „Vučićevim najavama rata”, konzervama i luku.

Naši opozicionari, pre svega oni koji sami to govore, smatraju da Srbija treba u svemu, pa i u spoljnoj politici, slepo da sledi sve što radi Brisel. Mnogi provode dosta vremena u Briselu, Strazburu i Berlinu, nastojeći da tamo isposluju kazne za neposlušnu srpsku vlast. Kako izgledaju u očima onih kojima se žale, ne razmišljaju, niti ih zanima. Bolje im je tako. Kad bi se time pozabavili, sigurno bi im pozlilo. No, moralo bih ih zanimati kako izgledaju u očima građana Srbije, svih, ne samo svojih istomišljenika, zato što na izborima učestvuju svi građani s pravom glasa, bar je tako dosad bilo, a biće sigurno i na predstojećim izborima. Nije dobro potcenjivati inteligenciju ovdašnjih ljudi, posebno ne u vremenu, kada su informacije, razne, pa i one o zbivanjima u svetu, baš svakom nadohvat ruke. Još kad se tome doda da smo mi narod koji sve o svemu zna – od sporta do visoke svetske politike, svaki političar treba bar dva puta da razmisli šta će reći, ukoliko, naravno, pretenduje da dobije podršku građana na izborima.

Ponošu su smešne „Vučićeve konzerve i luk”, Radomir Lazović (ZLF) i Pavle Grbović (PSG), ni drugi ne zaostaju mnogo za njima, neprekidno kritikuju naoružavanje naše vojske, gde god stignu, u Evropi i regionu, pričaju o „Vučićevom zveckanju oružjem...”. Lazović, je, na primer, među onima koji često gostuju, pre svega, u Berlinu i Briselu, pa je mogao tamo i da sazna ponešto o tome šta rade vlade zemalja članica EU i kako se odnose prema pitanju bezbednosti. Šta su ovi naši evropejci, da su hteli, mogli da saznaju u navedenim centrima moći, makar i usput, između dva sastanka za tužakanje sopstvene zemlje? Mogli su i da pročitaju šta pišu tamošnji mediji.

Da se osvrnemo samo na izjave zvaničnika EU, zemalja članica EU i Velike Britanije prošle i u januaru ove godine. Francusko Ministarstvo zdravlja je prošle godine, po pisanju tamošnjih medija, diskretno naredilo regionalnim zdravstvenim odeljenjima da do marta 2026. gone budu spremna za „sukob visokog intenziteta i da prime 50.000 ranjenih stranih vojnika”. Drugo uputstvo, što je potvrdila ministarka zdravlja Katrin Votren, predviđa mogućnost da vojne bolnice oslobode prostor za prijem velikog broja ranjenih Francuza.

U oktobru prošle godine bolnice u Poljskoj započele su obuku medicinskog osoblja za „najgore moguće scenarije”. Načelnik Vojne bolnice u Lublinu Aleksandar Mihalski izjavio je da „lekari, medicinske sestre i bolničari uče da rade u uslovima koji simuliraju bojno polje. U ovoj bolnici formira se Laboratorija za medicinsku katastrofu, gde će se na lutkama uvežbavati zbrinjavanje ranjenih, a „obuka se odvija u podrumima sa prašinom, prljavštinom, posebnim osvetljenjem i zvukovima borbe”. Pre toga, u julu je Rojters objavio da poljska vlada priprema priručnik o ponašanju u slučaju rata, u brošuri „Vodič za bezbednost” navode se saveti podeljeni po poglavljima: „Nabavka čiste vode; Reagovanje u slučaju vazdušnog napada; Lociranje skloništa od bombi.” Osim toga, kopaju se rovovi, grade zidovi, obučavaju civili za čitanje mapa, paljenje varnica kremenom, stavljanje gas-maski, a, prema pisanju „Gardijana”, „obuka ima za cilj da obuči 400.000 poljskih građana do 2027”.

Prema pisanju nemačkog „Šterna”, u septembru prošle godine potpredsednik poslaničkog kluba vladajuće Hrišćansko-demokratske unije Sep Miler predložio je uključivanje bivših vojnika Nacionalne narodne armije u Istočnoj Nemačkoj u rezervu Bundesvera za odbranu otadžbine. Do sada oni nisu bili rezervisti. Kazao je: „Bundesveru je potrebno 200.000 rezervista, a trenutno imamo samo 51.000.” Prema pisanju „Vol strit džornala”, Nemačka je pre dve godine napisala „Operativni plan Nemačke”, koji tretira „usklađivanje nemačke sposobnosti hladnog starta, borbene gotovosti i otpornosti sa današnjim bezbednosnim izazovima”. Nemačka vojska Bundesver i dobija zeleno svetlo za masivno povećanje ulaganja, pošto je parlament izglasao da izuzme trošenje na odbranu iz strogih pravila o dugovanju.

Finski premijer je, takođe, prošle godine najavio napuštanje globalne konvencije o zabrani protivpešadijskih mina i povećanje izdvajanja za odbranu na najmanje tri odsto BDP-a do 2029. Švedska je u oktobru objavila da će početi da skladišti hranu i poljoprivredne zalihe, „stvoriće se hitne rezerve žita i drugih ključnih zaliha kako bi se osiguralo da građani imaju pristup dovoljnoj količini hrane”. Švedska je za ovaj program u ovoj 2026. godini u budžetu izdvojila 57 miliona dolara. Norveška je pre desetak dana poslala hiljade pisama građanima u kojima ih upozorava da bi vojska u slučaju rata mogla da zatraži i zapleni njihovu imovinu, uključujući kuće i vozila. Velika Britanija je, takođe, pre desetak dana objavila da će ojačati vojne rezervne snage tako što će maksimalnu starosnu granicu za poziv bivšeg osoblja podići na 65 godina... Holandija, Danska, baltičke zemlje, svi uveliko rade na naoružavanju, pripremi stanovništva, kapaciteta i robnim rezervama.

Hrvatska je prošlog leta održala, kako je izvestio tamošnji N1, a preneo N1 u Srbiji, „veličanstvenu vojnu paradu”, a nedavno su najavljene nabavke novog naoružanja. Posle Hrvatske i Srbija je u septembru imala zaista veličanstvenu vojnu paradu, na ponos svakom građaninu koji voli svoju državu. Nažalost, za ovdašnji N1 i neke naše opozicione političare, to je bilo „zveckanje oružjem”, „nepotrebno uništavanje ulica Beograda”, ma užas jedan u režiji „diktatora Vučića”.

Zdravko Ponoš je u oktobru za N1 rekao da „učestale izjave Aleksandra Vučića o mogućem svetskom ratu služe u predizborne svrhe, a to govori jer nema mnogo izbora u izbornoj godini. Kazao je: „Vučić ne može više da govori o ekonomskim uspesima, o rezultatima ili obećanjima, može samo da se služi strahovima.”

Radomir Lazović (ZLF) svake godine prilikom usvajanja budžeta kritikuje izdvajanje za vojsku i policiju, „hodanje predsednika po sajmovima naoružanja i naručivanje novih besmislica”. Jednom je kazao: „Šta će nam 200 borbenih vozila, tenkova, rafal aviona, pa specijalci sa specijalnim platama? Ko će to da plati i zašto? Pola Srbije nema kanalizaciju, u školama nam čučavci. Srbiji je potrebno ulaganje u civilnu službu, a vojska treba da dobije novu važnu ulogu u pomoći stanovništvu u borbi protiv klimatskih promena i posledica koje one ostavljaju. Umesto zveckanja oružjem, želimo novo doba iskrene i dugoročne saradnje sa komšijskim državama, a ne stalne pretnje sukobima.” Lazović je u oktobru ponovio da „vojska u modernom društvu ima i ulogu u odbrani od klimatskih promena”.

Ponoš i Lazović se u oktobru nisu osvrtali ni na sklapanje saveza Hrvatske, Albanije i takozvanog Kosova u oblasti odbrane, a nije im bila zanimljivo ni to što režim Albina Kurtija ubrzano naoružavaju sa svih strana iako je to suprotno Rezoluciji 1244. Baš u oktobru je Turska dopremila kamikaze dronove „Skaj dager 14” Prištini, a u novembru turski državni vojni gigant KME potpisao je ugovor o izgradnji prve prištinske fabrike municije, proizvodnog kapaciteta od 20 miliona komada godišnje. Fabrika bi trebalo da bude završena sledeće godine. KME će izgraditi sva neophodna postrojenja i pružiti sveobuhvatnu obuku za proizvodnju, održavanje i popravku. Prema ugovoru, kompanija će obezbediti mašine za proizvodnju municije, linija za sklapanje, laboratorije, kao i opremu za testiranje.

Nije čudo što Radomir Lazović govori o vojsci i naoružanju tako kako govori, ali Zdravko Ponoš je general, bivši načelnik Generalštaba, mogao je bar kad je reč o nečemu što mu je struka da izbegne brukanje podsmevanjem „Vučićevim konzervama i luku”.