Обама: Америка није непријатељ муслиманима

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. јануара - Барак Обама је новинаре синоћ „изненадио” својим избором медијског приоритета: први званични интервју, после преузимања председничке дужности, дао је телевизији Ал Арабија.

Објашњење зашто је начинио такав избор могло би да буде једноставно: Обама је предност дао медију из Дубаија који може да утиче на јавност Блиског истока. Хтео је, у најкраћем, да увери Арапе па и цео исламски свет да ће Америка, с њим на челу, показати више разумевања за њихове интересе.

За остварење тог циља, понудио је на увид и детаље из своје биографије: подсетио је да је део детињства провео у исламској земљи (Индонезији), као и да има рођаке муслимане (и у очевој Кенији). Таква доза „интимизације” пропраћена је обећањем промена у државничком приступу.

Специјалном изасланику за Блиски исток Џорџу Мичелу је, каже, наложио да мисију тамо „почне слушањем” саговорника а не „диктирањем како је Америка пречесто стартовала” на подручју хроничне кризе. Америка је сада спремна да са исламским светом „успостави ново партнерство, засновано на узајамном уважавању и обостраном интересу, истакао је Обама. Уз поенту да је његов посао да увери исламски свет да му „Америка није непријатељ”, признајући да је „повремено правила грешке”.

Да не би било забуне у тумачењу домета његових речи, поновио је изричиту подршку Израелу. „Израел јесте и биће снажан савезник Америке којој је од врхунске важности његова безбедност”, указао је на стратешки континуитет, чији значај неће умањити најављене промене.

Апеловао је, међутим, да обе стране учине све што је неопходно да би се учинио пробој ка успостављању мира.

Свестан да су се изјаловиле многе овдашње декларације о добрим намерама према Блиском истоку, Израелцима и Палестинцима је поручио да обострано констатују да им њихови досадашњи потези не доносе просперитет и безбедност, па да је време да се „врате за преговарачки сто”. За значајан напредак ће бити потребно подуже време, али је он могућан, поготову ако у том правцу „заједнички делују САД, Европска унија, Русија и арапске државе у региону”, сматра Обама.

Из његових речи произлази да се израелско-палестински проблем мора решавати у пакету, и из других разлога. Треба имати у виду, напоменуо је, и „шта се догађа са Сиријом, Ираном, Либаном, Авганистаном и Пакистаном”. Таквом назнаком потврдио је да се овде учвршћује одредница „проширени Блиски исток”, то јест „ланац” међусобно повезаних конфликтних ситуација на територијама исламских земаља (међу којима је, наравно, и Ирак).

Кад би било могућно да се ти изазови решавају ланчано као што се умножавају проблеми, то би, сматра се, битно побољшало и глобалне односе. За тако нешто нема, засад, уверљивих наговештаја, бар у догледној будућности, јер је тренутно ситуација гора и компликованија него што је бивала с највећим ратовима новијег доба (Ирак и Авганистан), заоштравањем и страдањима у Гази, ускомешаним нуклеарним Пакистаном, Ираном који се одавде види као „спој терористичког извоза и атомских амбиција”, а све уз финансијске потресе и драстичне осцилације на тржишту енергената.

Као новост у Обамином наступу, примећује се изостанак тешких речи. Поновио је, наравно, да ће истрајати у борби против тероризма, али није, за разлику од Буша, кривицу за блискоисточна тумбања приписао изричито муслиманима нити му се реторика приближила оценама претходниковог тима да је на делу „исламофашизам”.

Запажено је, такође, да је интервју Ал Арабији дао у тренутку кад га овде чекају ванредна искушења. Пре свега у напорима да се „увеже пакет” вредан 1.300 милијарди долара за ублажавање економске рецесије и ломова на тржиштима некретнина и кредита.

Не би се рекло да је тежио предаху од домаћих напетости. Утисак је да је смишљено указао на повезаност локалних и глобалних драма. Тојест да нико, па ни Америка, не може из њих да се „извуче” без одговарајућих веза с другима.