Потказивање као политика

Председник Народне странке Владимир Гајић дошао је до сазнања о садржају састанка између представника опозиционих странака и делегације Одбора за спољне послове Европског парламента које је предводио известилац ЕП за Србију Тонино Пицула из Хрватске. Наводи да су се посланици наше земље понели испод граница сваког елементарног достојанства. „Гости су их на почетку понизили дајући им укупно 25 минута. То говори у прилог закључку да је и са њихове стране састанак био форме ради, баш као што су на крају ипак погледали поставку о Јасеновцу која неколицини вређа лична осећања”, појашњава Гајић за „Политику”, додајући да га је о детаљима обавестио један од присутних.

Наводи да, ван јавности, посланици опозиције оголе самопорицајући дух који је у суштини њихове политике. На све то, најмање двојица европосланика спадају међу оне који промовишу антисрпску политику без обзира на то ко је у Србији на власти, неки отворено, а неки кроз своју пикторесну породичну биографију која иде уназад у време Другог светског рата. „Представницима ЕП који се ту налазе са својом биографијом искључиво ради провокације Србије, говорити против своје државе и тражити помоћ да дођете на власт, одраз је потпуног неразумевања грађана који су алергични на тај слугерански приступ најниже рангираним представницима ЕУ”, указује лидер Народне странке.

„Један од посланика се позивао на годишњицу формирања прве демократске владе Зорана Ђинђића, вероватно јер нема појма каква су била политичка уверења покојног премијера, тврдећи да иза његовог убиства стоје неки представници садашњег режима. Затим је оптужио ’некога’ да је запалио канцеларије Тужилаштва јер се процесуирају министри, па како ’имамо атмосферу у којој се клечи пред Путином и јури Трамп за слику’. Други потказује Србију за утицај Русије, закључивши да он стоји на располагању европарламентарцима по свим питањима. Трећи је замолио да говори на енглеском, упркос томе што ниједном госту то није матерњи језик. Убеђујући госте да је власт против ЕУ и да могу само на опозицију да се ослоне, ваљда ако хоће да изграде праву колонијалну државу, додатно је упозорио и да је председник Грузије пријатељ Србије”, препричао нам је своја сазнања Гајић.

„Ниво тог лакејског приступа наших посланика био је испод сваке мере. На крају, шефица делегације Марта Темидо из Португала је приметила, да свуда има евроскептика, па и у Србији, повлачећи паралелу између лоших историјских периода своје земље и Шпаније који су превазиђени, па тако би и ми требало да гледамо на проблем са КиМ, јер како је рекла ’историја тражи време’. Ова констатација према којој Србија треба да се навикне на губитак КиМ, остала је без одговора”, испричао нам је Гајић.

Један од присутних на састанку, Александар Павић из покрета Ми – снага народа, препричао нам је додатне детаље. „Указао сам на раст евроскептицизма, на првом месту због двоструких стандарда. Траже од нас да уведемо санкције Русији због наводног кршења територијалног интегритета Украјине, а истовремено да се одрекнемо сопственог у случају КиМ”, указује Павић. Како наводи, поручио им је да наставе са укључивањем у своје делегације људи попут Тонина Пицуле који се јавно хвали учешћем у „Олуји” као највећем етничком чишћењу у Европи после Другог светског рата или Давора Иве Штира који је симпатизер хрватског певача Томпсона као активног промотера неофашизма.

„Тако ће још више да порасте антиевропско расположење што нама одговара као евроскептичном покрету, али они треба да знају какав то ефекат има на људе у Србији. То сам успео да кажем за нешто више од минут колико сам имао због ограниченог времена. Европосланица Марта Темидо је одговорила да ЕУ не тражи признање тзв. Косова већ ’нормализацију односа’. Наравно, нисам имао времена за реплику, али је Урсула фон дер Лајен послала јасну поруку рекавши да се од Србије тражи де факто признање”, каже Павић.

Наводи да је потом било замерки појединаца из проевропских странака како не би требало да будемо лоши домаћини који критикују састав делегације. „Пицула није ништа одговорио на моје речи, осим што је без укључивања микрофона добацио нешто попут: Доћи ћу ја опет. Штир је говорио о пожељности евроинтеграција и није се освртао на то што сам поменуо за Томпсона. Видео сам да је, пре тога, Пицула изашао и обишао поставку о Јасеновцу у централном холу. То је урадио између састанка са Елвиром Ковач и представницима опозиције”, додаје Павић.

Указао је да су, након заједничког, представници пет проевропских странака опозиције имали још један затворен састанак са европарламентарцима. „Ми ту нисмо позвани, нити бисмо ишли на тако нешто”, јасан је Павић, а на наше питање шта је био критеријум за позив, каже да је вероватно реч о ранијим договорима. „Проевропска опозиција и европарламентарци активно сарађују и координишу своје потезе и извештаје. На затвореном састанку, нису били ни ДСС-ПОКС и Радничка партија иако јесте за ЕУ, а присуствовали су Зелено-леви фронт, Народни покрет Србије, Странка слободе и правде, као и Демократска странка”, наводи Павић.

Политичка аналитичарка Нина Кубуровић истиче за наш лист да је неопходно указати на проблематичну одлуку да се Тонино Пицула именује за известиоца ЕП за Србију. „Имајући у виду његову прошлост, али и дугогодишњу, негативну и запаљиву реторику према Србији и српском народу, такво именовање може се тумачити као лоша и непромишљена порука. Уколико је циљ био изградња поверења и дијалога, постигнут је супротан ефекат”, сматра Кубуровићева.

Упозорава на захтеве које је након састанка изнео Радомир Лазовић. „Отворено лобирање за притиске и репресивне мере против сопствене државе, превазилази границе политичке борбе и улази у простор неодговорне и анационалне политике која интересе грађана подређује дневнополитичким амбицијама. Након одласка дела опозиције у Брисел и залагања за резолуције које позивају на санкције руководству Србије, ово је континуитет политике самопонижавања и институционалног оговарања сопствене земље”, додала је Кубуровићева.

Истиче да народни посланици имају обавезу да штите углед државе, а не да га урушавају пред страним институцијама. „О таквој политици и последицама, судиће грађани на гласању, као што су то учинили на локалним изборима током претходне године, бирајући политику стабилности у времену озбиљних глобалних изазова”, закључује Кубуровићева. Указује и да је крајње упитно због чега делегација ЕП организује два одвојена састанка, један са тзв. проевропском опозицијом, а други са свим опозиционим актерима, чиме се отворено прави политичка селекција и нарушава равноправни дијалог.

Тражили санкције и фондове ЕУ

На питање шта је то што су други представници опозиције тражили од европарламентараца, Александар Павић каже да је чуо залагање за увођење циљаних санкција против појединаца из владајуће већине, преусмеравање новца из фондова ЕУ намењених за Србију у невладине организације и цивилни сектор, али и тврдње да је коришћен звучни топ 15. марта, као и да су га Руси тестирали на псима. „Тражили су преусмеравање средстава онима који су за ЕУ, тврдећи да власт уопште није за евроинтеграције, већ да је блиска Русији”, наводи Павић.