Potkazivanje kao politika

Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić došao je do saznanja o sadržaju sastanka između predstavnika opozicionih stranaka i delegacije Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta koje je predvodio izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske. Navodi da su se poslanici naše zemlje poneli ispod granica svakog elementarnog dostojanstva. „Gosti su ih na početku ponizili dajući im ukupno 25 minuta. To govori u prilog zaključku da je i sa njihove strane sastanak bio forme radi, baš kao što su na kraju ipak pogledali postavku o Jasenovcu koja nekolicini vređa lična osećanja”, pojašnjava Gajić za „Politiku”, dodajući da ga je o detaljima obavestio jedan od prisutnih.

Navodi da, van javnosti, poslanici opozicije ogole samoporicajući duh koji je u suštini njihove politike. Na sve to, najmanje dvojica evroposlanika spadaju među one koji promovišu antisrpsku politiku bez obzira na to ko je u Srbiji na vlasti, neki otvoreno, a neki kroz svoju piktoresnu porodičnu biografiju koja ide unazad u vreme Drugog svetskog rata. „Predstavnicima EP koji se tu nalaze sa svojom biografijom isključivo radi provokacije Srbije, govoriti protiv svoje države i tražiti pomoć da dođete na vlast, odraz je potpunog nerazumevanja građana koji su alergični na taj slugeranski pristup najniže rangiranim predstavnicima EU”, ukazuje lider Narodne stranke.

„Jedan od poslanika se pozivao na godišnjicu formiranja prve demokratske vlade Zorana Đinđića, verovatno jer nema pojma kakva su bila politička uverenja pokojnog premijera, tvrdeći da iza njegovog ubistva stoje neki predstavnici sadašnjeg režima. Zatim je optužio ’nekoga’ da je zapalio kancelarije Tužilaštva jer se procesuiraju ministri, pa kako ’imamo atmosferu u kojoj se kleči pred Putinom i juri Tramp za sliku’. Drugi potkazuje Srbiju za uticaj Rusije, zaključivši da on stoji na raspolaganju evroparlamentarcima po svim pitanjima. Treći je zamolio da govori na engleskom, uprkos tome što nijednom gostu to nije maternji jezik. Ubeđujući goste da je vlast protiv EU i da mogu samo na opoziciju da se oslone, valjda ako hoće da izgrade pravu kolonijalnu državu, dodatno je upozorio i da je predsednik Gruzije prijatelj Srbije”, prepričao nam je svoja saznanja Gajić.

„Nivo tog lakejskog pristupa naših poslanika bio je ispod svake mere. Na kraju, šefica delegacije Marta Temido iz Portugala je primetila, da svuda ima evroskeptika, pa i u Srbiji, povlačeći paralelu između loših istorijskih perioda svoje zemlje i Španije koji su prevaziđeni, pa tako bi i mi trebalo da gledamo na problem sa KiM, jer kako je rekla ’istorija traži vreme’. Ova konstatacija prema kojoj Srbija treba da se navikne na gubitak KiM, ostala je bez odgovora”, ispričao nam je Gajić.

Jedan od prisutnih na sastanku, Aleksandar Pavić iz pokreta Mi – snaga naroda, prepričao nam je dodatne detalje. „Ukazao sam na rast evroskepticizma, na prvom mestu zbog dvostrukih standarda. Traže od nas da uvedemo sankcije Rusiji zbog navodnog kršenja teritorijalnog integriteta Ukrajine, a istovremeno da se odreknemo sopstvenog u slučaju KiM”, ukazuje Pavić. Kako navodi, poručio im je da nastave sa uključivanjem u svoje delegacije ljudi poput Tonina Picule koji se javno hvali učešćem u „Oluji” kao najvećem etničkom čišćenju u Evropi posle Drugog svetskog rata ili Davora Ive Štira koji je simpatizer hrvatskog pevača Tompsona kao aktivnog promotera neofašizma.

„Tako će još više da poraste antievropsko raspoloženje što nama odgovara kao evroskeptičnom pokretu, ali oni treba da znaju kakav to efekat ima na ljude u Srbiji. To sam uspeo da kažem za nešto više od minut koliko sam imao zbog ograničenog vremena. Evroposlanica Marta Temido je odgovorila da EU ne traži priznanje tzv. Kosova već ’normalizaciju odnosa’. Naravno, nisam imao vremena za repliku, ali je Ursula fon der Lajen poslala jasnu poruku rekavši da se od Srbije traži de fakto priznanje”, kaže Pavić.

Navodi da je potom bilo zamerki pojedinaca iz proevropskih stranaka kako ne bi trebalo da budemo loši domaćini koji kritikuju sastav delegacije. „Picula nije ništa odgovorio na moje reči, osim što je bez uključivanja mikrofona dobacio nešto poput: Doći ću ja opet. Štir je govorio o poželjnosti evrointegracija i nije se osvrtao na to što sam pomenuo za Tompsona. Video sam da je, pre toga, Picula izašao i obišao postavku o Jasenovcu u centralnom holu. To je uradio između sastanka sa Elvirom Kovač i predstavnicima opozicije”, dodaje Pavić.

Ukazao je da su, nakon zajedničkog, predstavnici pet proevropskih stranaka opozicije imali još jedan zatvoren sastanak sa evroparlamentarcima. „Mi tu nismo pozvani, niti bismo išli na tako nešto”, jasan je Pavić, a na naše pitanje šta je bio kriterijum za poziv, kaže da je verovatno reč o ranijim dogovorima. „Proevropska opozicija i evroparlamentarci aktivno sarađuju i koordinišu svoje poteze i izveštaje. Na zatvorenom sastanku, nisu bili ni DSS-POKS i Radnička partija iako jeste za EU, a prisustvovali su Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Stranka slobode i pravde, kao i Demokratska stranka”, navodi Pavić.

Politička analitičarka Nina Kuburović ističe za naš list da je neophodno ukazati na problematičnu odluku da se Tonino Picula imenuje za izvestioca EP za Srbiju. „Imajući u vidu njegovu prošlost, ali i dugogodišnju, negativnu i zapaljivu retoriku prema Srbiji i srpskom narodu, takvo imenovanje može se tumačiti kao loša i nepromišljena poruka. Ukoliko je cilj bio izgradnja poverenja i dijaloga, postignut je suprotan efekat”, smatra Kuburovićeva.

Upozorava na zahteve koje je nakon sastanka izneo Radomir Lazović. „Otvoreno lobiranje za pritiske i represivne mere protiv sopstvene države, prevazilazi granice političke borbe i ulazi u prostor neodgovorne i anacionalne politike koja interese građana podređuje dnevnopolitičkim ambicijama. Nakon odlaska dela opozicije u Brisel i zalaganja za rezolucije koje pozivaju na sankcije rukovodstvu Srbije, ovo je kontinuitet politike samoponižavanja i institucionalnog ogovaranja sopstvene zemlje”, dodala je Kuburovićeva.

Ističe da narodni poslanici imaju obavezu da štite ugled države, a ne da ga urušavaju pred stranim institucijama. „O takvoj politici i posledicama, sudiće građani na glasanju, kao što su to učinili na lokalnim izborima tokom prethodne godine, birajući politiku stabilnosti u vremenu ozbiljnih globalnih izazova”, zaključuje Kuburovićeva. Ukazuje i da je krajnje upitno zbog čega delegacija EP organizuje dva odvojena sastanka, jedan sa tzv. proevropskom opozicijom, a drugi sa svim opozicionim akterima, čime se otvoreno pravi politička selekcija i narušava ravnopravni dijalog.

Tražili sankcije i fondove EU

Na pitanje šta je to što su drugi predstavnici opozicije tražili od evroparlamentaraca, Aleksandar Pavić kaže da je čuo zalaganje za uvođenje ciljanih sankcija protiv pojedinaca iz vladajuće većine, preusmeravanje novca iz fondova EU namenjenih za Srbiju u nevladine organizacije i civilni sektor, ali i tvrdnje da je korišćen zvučni top 15. marta, kao i da su ga Rusi testirali na psima. „Tražili su preusmeravanje sredstava onima koji su za EU, tvrdeći da vlast uopšte nije za evrointegracije, već da je bliska Rusiji”, navodi Pavić.