Пше­ни­ци снег до­бро­до­шао

Пан­че­во – По­сле ни­ских тем­пе­ра­ту­ра и обил­них па­да­ви­на, усе­ви на ју­жно­ба­нат­ским по­љи­ма оста­ли су без сне­жног по­кри­ва­ча, а по­себ­на па­жња усме­ре­на је на пше­ни­цу ко­ја у ата­ри­ма оп­шти­на Пан­че­во, Али­бу­нар, Ко­ва­чи­ца и Опо­во за­у­зи­ма око 28.500 хек­та­ра. Ра­та­ри ка­жу да вла­ге, чак и ду­бљим сло­је­ви­ма зе­мље има до­вољ­но, пре све­га за­хва­љу­ју­ћи сне­гу, ко­ји је по­сле не­ко­ли­ко „го­лих” го­ди­на, али и су­шне је­се­ни, ви­ше не­го до­бро­до­шао. Ка­ко тем­пе­ра­ту­ре ва­зду­ха без ју­тар­њих мра­зе­ва ра­сту, је­ди­на бри­га је ко­ша­ва, ко­ја пре­ти да ису­ши зе­мљи­ште.

„Пше­ни­ца из­гле­да до­бро. То­ме су пре све­га до­при­не­ле па­да­ви­не ка­да је тем­пе­ра­ту­ра ов­де у по­љи­ма па­да­ла и до ми­нус 16. Има­ли смо и не­ко­ли­ко да­на ко­ша­ве, али то још не ути­че на вла­жност зе­мљи­шта. Са­да је из­ло­же­на и ако бу­де да­љег ото­пља­ва­ња по­че­ће ја­че да бо­ко­ри, а то за­ви­си и ка­да је ко се­јао. Ге­не­рал­но, се­тва је­сте ка­сни­ла због су­ше и ов­де је за­вр­ше­на сре­ди­ном но­вем­бра, па је то ути­ца­ло и на не­у­јед­на­че­ног ни­ца­ње. Снег ко­ји је пао у пр­вој по­ло­ви­ни ја­ну­а­ра био је из­у­зет­но ко­ри­стан за ози­ме усе­ве, јер пру­жа нео­п­ход­ну то­плот­ну изо­ла­ци­ју и вла­гу, па ко је се­јао у ка­сни­јим ро­ко­ви­ма има пше­ни­цу са раз­ви­је­на два до три ли­ста. Ка­ко год, би­ло би до­бро да сне­га бу­де још, јер ће то сма­њи­ти ри­зик од оште­ће­ња усе­ва а зе­мљу од ису­ши­ва­ња”, ка­же за „По­ли­ти­ку” Ми­лан То­па­ло­вић, ра­тар из Илан­џе код Али­бу­на­ра.

На­кон ото­пља­ва­ња, прог­но­зе вре­ме­на на­ја­вљу­ју још хлад­них да­на са ју­тар­њим мра­зе­ви­ма, ко­ји су на отво­ре­ним по­љи­ма и ко­ји сте­пен ја­чи. То ипак, прог­но­зи­ра­ју по­љо­при­вред­ни­ци, си­гур­но не­ће угро­зи­ти пше­ни­цу и је­чам, ни­ти уља­ну ре­пи­цу ко­ја је у ни­ској фа­зи раз­во­ја. Ипак, са не­стан­ком сне­га, на по­је­ди­ним пар­це­ла­ма ре­ги­стро­ва­ни су ра­ни симп­то­ми си­ве пе­га­во­сти ли­ста и пе­пел­ни­це, као и ак­тив­ност гло­да­ра. То по пре­по­ру­ци струч­ња­ка, зах­те­ва па­жљи­ви мо­ни­то­ринг пре про­лећ­не за­шти­те, док се по­љо­при­вред­ни­ци при­пре­ма­ју и за пр­ву при­хра­ну усе­ва у фе­бру­а­ру.

„Ја на мо­јих 30 хек­та­ра имам пше­ни­цу и је­чам из ра­не, али и ка­сни­је се­тве. Пр­ву пше­ни­цу и је­чам сам већ при­хра­њи­вао уре­ом, а за оста­ло ћу да са­че­кам по­вољ­ни­је вре­мен­ске усло­ве, ка­да ћу при­хра­ни­ти усев ка­ном или амо­ни­јум-ни­тра­том, а че­ка­ће се мо­ме­нат да вре­мен­ски усло­ви до­зво­ле ула­зак ме­ха­ни­за­ци­је у њи­ве”, до­да­је То­па­ло­вић.

До­ми­на­ци­ја ози­мих усе­ва у ју­жном Ба­на­ту по­ка­зу­је, на­во­ди стру­ка, да се ра­та­ри при­ла­го­ђа­ва­ју екс­трем­ним кли­мат­ским усло­ви­ма и тр­жи­шним осци­ла­ци­ја­ма ко­је су обе­ле­жи­ле прет­ход­ну, али и ра­ни­је се­зо­не. Због све ин­тен­зив­ни­јих лет­њих су­ша у тра­ја­њу, ко­је угро­жа­ва­ју про­лећ­не кул­ту­ре, ра­та­ри се све ви­ше окре­ћу пше­ни­ци и дру­гим жи­та­ри­ца­ма. Они оста­ју но­се­ћи сту­бо­ви про­из­вод­ње, при че­му се код јеч­ма бе­ле­жи и бла­ги по­раст по­вр­ши­на, јер ра­ни­је до­спе­ва за же­тву и та­ко из­бе­га­ва ја­ке то­плот­не та­ла­се, а тренд ра­ста на­ста­вља и уља­на ре­пи­ца, због сво­је про­фи­та­бил­но­сти, као си­гур­ни­ја оп­ци­ја у про­мен­љи­вим кли­мат­ским усло­ви­ма.

Ипак, пре­ма прог­но­за­ма, ку­ку­руз ће оста­ти „краљ по­ља” са нај­ве­ћим по­вр­ши­на­ма, али струч­ња­ци са­ве­ту­ју пре­ла­зак на хи­бри­де кра­ћих гру­па зре­ња ка­ко би се оси­гу­ра­ло опра­ши­ва­ње пре екс­трем­них вру­ћи­на у ју­лу ме­се­цу. Пра­те­ћи струк­ту­ре се­тве из ра­ни­јих го­ди­на и сун­цо­крет за­др­жа­ва ста­бил­но ме­сто, као нај­от­пор­ни­ји на су­шу ме­ђу око­па­ви­на­ма, што га чи­ни „си­гур­ном кар­том” за ба­нат­ска по­ља, док со­ја стаг­ни­ра, па и бе­ле­жи бла­ги пад на пар­це­ла­ма без си­сте­ма за на­вод­ња­ва­ње, због ве­ли­ких гу­би­та­ка при­но­са у су­шним го­ди­на­ма.