Pše­ni­ci sneg do­bro­do­šao

Pan­če­vo – Po­sle ni­skih tem­pe­ra­tu­ra i obil­nih pa­da­vi­na, use­vi na ju­žno­ba­nat­skim po­lji­ma osta­li su bez sne­žnog po­kri­va­ča, a po­seb­na pa­žnja usme­re­na je na pše­ni­cu ko­ja u ata­ri­ma op­šti­na Pan­če­vo, Ali­bu­nar, Ko­va­či­ca i Opo­vo za­u­zi­ma oko 28.500 hek­ta­ra. Ra­ta­ri ka­žu da vla­ge, čak i du­bljim slo­je­vi­ma ze­mlje ima do­volj­no, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći sne­gu, ko­ji je po­sle ne­ko­li­ko „go­lih” go­di­na, ali i su­šne je­se­ni, vi­še ne­go do­bro­do­šao. Ka­ko tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha bez ju­tar­njih mra­ze­va ra­stu, je­di­na bri­ga je ko­ša­va, ko­ja pre­ti da isu­ši ze­mlji­šte.

„Pše­ni­ca iz­gle­da do­bro. To­me su pre sve­ga do­pri­ne­le pa­da­vi­ne ka­da je tem­pe­ra­tu­ra ov­de u po­lji­ma pa­da­la i do mi­nus 16. Ima­li smo i ne­ko­li­ko da­na ko­ša­ve, ali to još ne uti­če na vla­žnost ze­mlji­šta. Sa­da je iz­lo­že­na i ako bu­de da­ljeg oto­plja­va­nja po­če­će ja­če da bo­ko­ri, a to za­vi­si i ka­da je ko se­jao. Ge­ne­ral­no, se­tva je­ste ka­sni­la zbog su­še i ov­de je za­vr­še­na sre­di­nom no­vem­bra, pa je to uti­ca­lo i na ne­u­jed­na­če­nog ni­ca­nje. Sneg ko­ji je pao u pr­voj po­lo­vi­ni ja­nu­a­ra bio je iz­u­zet­no ko­ri­stan za ozi­me use­ve, jer pru­ža neo­p­hod­nu to­plot­nu izo­la­ci­ju i vla­gu, pa ko je se­jao u ka­sni­jim ro­ko­vi­ma ima pše­ni­cu sa raz­vi­je­na dva do tri li­sta. Ka­ko god, bi­lo bi do­bro da sne­ga bu­de još, jer će to sma­nji­ti ri­zik od ošte­će­nja use­va a ze­mlju od isu­ši­va­nja”, ka­že za „Po­li­ti­ku” Mi­lan To­pa­lo­vić, ra­tar iz Ilan­dže kod Ali­bu­na­ra.

Na­kon oto­plja­va­nja, prog­no­ze vre­me­na na­ja­vlju­ju još hlad­nih da­na sa ju­tar­njim mra­ze­vi­ma, ko­ji su na otvo­re­nim po­lji­ma i ko­ji ste­pen ja­či. To ipak, prog­no­zi­ra­ju po­ljo­pri­vred­ni­ci, si­gur­no ne­će ugro­zi­ti pše­ni­cu i je­čam, ni­ti ulja­nu re­pi­cu ko­ja je u ni­skoj fa­zi raz­vo­ja. Ipak, sa ne­stan­kom sne­ga, na po­je­di­nim par­ce­la­ma re­gi­stro­va­ni su ra­ni simp­to­mi si­ve pe­ga­vo­sti li­sta i pe­pel­ni­ce, kao i ak­tiv­nost glo­da­ra. To po pre­po­ru­ci struč­nja­ka, zah­te­va pa­žlji­vi mo­ni­to­ring pre pro­leć­ne za­šti­te, dok se po­ljo­pri­vred­ni­ci pri­pre­ma­ju i za pr­vu pri­hra­nu use­va u fe­bru­a­ru.

„Ja na mo­jih 30 hek­ta­ra imam pše­ni­cu i je­čam iz ra­ne, ali i ka­sni­je se­tve. Pr­vu pše­ni­cu i je­čam sam već pri­hra­nji­vao ure­om, a za osta­lo ću da sa­če­kam po­volj­ni­je vre­men­ske uslo­ve, ka­da ću pri­hra­ni­ti usev ka­nom ili amo­ni­jum-ni­tra­tom, a če­ka­će se mo­me­nat da vre­men­ski uslo­vi do­zvo­le ula­zak me­ha­ni­za­ci­je u nji­ve”, do­da­je To­pa­lo­vić.

Do­mi­na­ci­ja ozi­mih use­va u ju­žnom Ba­na­tu po­ka­zu­je, na­vo­di stru­ka, da se ra­ta­ri pri­la­go­đa­va­ju eks­trem­nim kli­mat­skim uslo­vi­ma i tr­ži­šnim osci­la­ci­ja­ma ko­je su obe­le­ži­le pret­hod­nu, ali i ra­ni­je se­zo­ne. Zbog sve in­ten­ziv­ni­jih let­njih su­ša u tra­ja­nju, ko­je ugro­ža­va­ju pro­leć­ne kul­tu­re, ra­ta­ri se sve vi­še okre­ću pše­ni­ci i dru­gim ži­ta­ri­ca­ma. Oni osta­ju no­se­ći stu­bo­vi pro­iz­vod­nje, pri če­mu se kod ječ­ma be­le­ži i bla­gi po­rast po­vr­ši­na, jer ra­ni­je do­spe­va za že­tvu i ta­ko iz­be­ga­va ja­ke to­plot­ne ta­la­se, a trend ra­sta na­sta­vlja i ulja­na re­pi­ca, zbog svo­je pro­fi­ta­bil­no­sti, kao si­gur­ni­ja op­ci­ja u pro­men­lji­vim kli­mat­skim uslo­vi­ma.

Ipak, pre­ma prog­no­za­ma, ku­ku­ruz će osta­ti „kralj po­lja” sa naj­ve­ćim po­vr­ši­na­ma, ali struč­nja­ci sa­ve­tu­ju pre­la­zak na hi­bri­de kra­ćih gru­pa zre­nja ka­ko bi se osi­gu­ra­lo opra­ši­va­nje pre eks­trem­nih vru­ći­na u ju­lu me­se­cu. Pra­te­ći struk­tu­re se­tve iz ra­ni­jih go­di­na i sun­co­kret za­dr­ža­va sta­bil­no me­sto, kao naj­ot­por­ni­ji na su­šu me­đu oko­pa­vi­na­ma, što ga či­ni „si­gur­nom kar­tom” za ba­nat­ska po­lja, dok so­ja stag­ni­ra, pa i be­le­ži bla­gi pad na par­ce­la­ma bez si­ste­ma za na­vod­nja­va­nje, zbog ve­li­kih gu­bi­ta­ka pri­no­sa u su­šnim go­di­na­ma.