Срећку Мрваљевићу награда за животно дело

 Храбри, лојални и јаки људи, посебно они са јасним ставом и карактером, осуђени су да иду тежим путем. Један од њих свакако је и Срећко Мрваљевић дугогодишњи успешни џудо тренер, плодни ствараоц многих истинских шампиона на татамију. Неко ко је обележио једно време, остављајући за собом неизбрисиво спортско сведочанство. Садашње руководство Џудо савеза Србије, на чијем је челу Иван Тодоров, некадашњи ученик Мрваљевића, је крајем прошле године одлучило да заслужним тренерима, људима који су оставили снажан печат на татамију, доделе награде за животно дело. Срећко Мрваљевић се с правом сматра једним од најуспешнијих џудо посленика на овим просторима. Да се труд и рад увек исплате показује и недавно одржана велика џудо свечаност, којој је присуствовао и угледни гост из Мађарске, Ласло Тот први човек Европске џудо федерације. Уочи финалног турнира клубова одржана је церемонијална свечаност на којој се Џудо савез захвалио свима онима који су оставили траг у џуду.

Том приликом додељена су посебна признања оним џудо ствараоцима који су кроз године и деценије неуморног рада, оставили неизбрисив траг у једном од наших најтрофејнијих спортова. Нажалост, четворици тренера је постхумно додељено признање: Радомиру Ковчевићу, Славку Обадову, Момиру Моши Лучићу и Светозару Михаиловићу, док је једино Срећку Мрваљевићу на бини уручена награда за животно дело.

– Најпре морам да изразим велико задовољство а и захвалност Џудо савезу Србије на челу са Иваном Тодоровом што су се сетили да баш у овом тренутку награде људе који су дали свој живот за џудо спорт. Са друге стране жао ми је што моји џудо саборци нису више међу живима, како бих заједно са њима могао да поделим ове тренутке радости. Ова награда ми пуно значи – не крије Мрваљевић.

Идејни творац ЏК Рекорд из Раковице је своју спортску мисију на татамију започео пре скоро шест деценија. У скромном џудо дому недалеко од школе „Никола Тесла” у Раковици поникли су многи џудо шампиони, међу којима и садашњи председник српске федерације.

– Иван Тодорови је поникао у нашем клубу и то увек са поносом истиче, иако је већ годинама везан за Црвену звезду, од које је створио велики и модеран европски клуб. Није никаква тајна да је већина наших бивших такмичара (браћа Николић, Гачић, Ђуришић, Колунџић) сада део успешног клуба из Љутице Богдана – каже Срећко Мрваљевић.

Награду за животно дело Мрваљевић је добио захваљујући фантастичним резултатима које је остваривао са репрезентацијом али и са клубом из Раковице.

– Водио сам репрезентацију у два олимпијска мандата од 1984. до 1992. године. У том мандатном периоду освојено је чак шест великих медаља, како европских тако и светских. Драгомир Бечановић је био други у Европи и први у свету. Драган Кусмук је освојио бронзу на првенству Европе а репрезентација је била у укупном пласману трећа на светском првенству у Новом Саду – истиче легендарни џудо тренер.

Са клубом из Раковице добитник награде за животно дело био је неприкосновен на овим просторима.

– Чак 14 пута смо били прваци државе. Рекорд се дичи медаљама које су освојили наши такмичари Радомир Ковачевић (две), Александар Кукољ (две) и Срђан Мрваљевић који је био вицешампион света у Паризу 2011. године. Изнедрили смо плејаду сјајних тренера, одличних такмичара. Три пута смо били пети у Европи, посебно се сећам несрећног меча у Харлему (Холандија) где је „Политика” била једини извештач са тог невероватног меча који смо сплетом несрећних околности изгубили са 4:3! Било је заиста предивних спортских тренутака али било је доста и суза – не крије Срећко Мрваљевић.

Тренутно се клуб из Раковице налази у тешкој ситуацији. Где видите излаз из кризе?

– Због здравствених проблема повукао сам се из клуба. Веровао сам да ће моји наследници наставити стазама успеха. Међутим, криза нас тресе од прошле године. Имам обећање председника Савеза и некадашњег такмичара Ивана Тодорова да ће помоћи Рекорду да се поново уздигне до највиших висина. Добро знам да то нису само празна обећања. На крају – речи које је на том еминентном том скупу Иван Тодоров послао са говорнице дају ми ново охрабрење да још има наде за наш клуб.

Шта је тада председник Савеза рекао?

– Да није било мене, његовог учитеља не би било ни свих ових дивних шампиона, међу којима је и сам Тодоров, којима је џудо спорт отворио прозор у свет!

Џудо је мој живот

Срећко Мрваљевић је имао ту срећу, а и привилегију да му је посао од кућног прага био удаљен само неколико корака. У његов дом, који је био отворен за сваког добронамерног путника, долазили су највећи спортисти. А његова покојна супруга Мара била је права дама, дивна супруга, сјајна мајка, пријатељ...

– Џудо је мој живот, не крије један од најуспешнијих џудо тренера свих времена. Ту су стварана многа пријатељства. Заиста, било је невероватних спортских тренутака. Освојено је 14 титула, свака ми је драга.