Srećku Mrvaljeviću nagrada za životno delo

 Hrabri, lojalni i jaki ljudi, posebno oni sa jasnim stavom i karakterom, osuđeni su da idu težim putem. Jedan od njih svakako je i Srećko Mrvaljević dugogodišnji uspešni džudo trener, plodni stvaraoc mnogih istinskih šampiona na tatamiju. Neko ko je obeležio jedno vreme, ostavljajući za sobom neizbrisivo sportsko svedočanstvo. Sadašnje rukovodstvo Džudo saveza Srbije, na čijem je čelu Ivan Todorov, nekadašnji učenik Mrvaljevića, je krajem prošle godine odlučilo da zaslužnim trenerima, ljudima koji su ostavili snažan pečat na tatamiju, dodele nagrade za životno delo. Srećko Mrvaljević se s pravom smatra jednim od najuspešnijih džudo poslenika na ovim prostorima. Da se trud i rad uvek isplate pokazuje i nedavno održana velika džudo svečanost, kojoj je prisustvovao i ugledni gost iz Mađarske, Laslo Tot prvi čovek Evropske džudo federacije. Uoči finalnog turnira klubova održana je ceremonijalna svečanost na kojoj se Džudo savez zahvalio svima onima koji su ostavili trag u džudu.

Tom prilikom dodeljena su posebna priznanja onim džudo stvaraocima koji su kroz godine i decenije neumornog rada, ostavili neizbrisiv trag u jednom od naših najtrofejnijih sportova. Nažalost, četvorici trenera je posthumno dodeljeno priznanje: Radomiru Kovčeviću, Slavku Obadovu, Momiru Moši Lučiću i Svetozaru Mihailoviću, dok je jedino Srećku Mrvaljeviću na bini uručena nagrada za životno delo.

– Najpre moram da izrazim veliko zadovoljstvo a i zahvalnost Džudo savezu Srbije na čelu sa Ivanom Todorovom što su se setili da baš u ovom trenutku nagrade ljude koji su dali svoj život za džudo sport. Sa druge strane žao mi je što moji džudo saborci nisu više među živima, kako bih zajedno sa njima mogao da podelim ove trenutke radosti. Ova nagrada mi puno znači – ne krije Mrvaljević.

Idejni tvorac DžK Rekord iz Rakovice je svoju sportsku misiju na tatamiju započeo pre skoro šest decenija. U skromnom džudo domu nedaleko od škole „Nikola Tesla” u Rakovici ponikli su mnogi džudo šampioni, među kojima i sadašnji predsednik srpske federacije.

– Ivan Todorovi je ponikao u našem klubu i to uvek sa ponosom ističe, iako je već godinama vezan za Crvenu zvezdu, od koje je stvorio veliki i moderan evropski klub. Nije nikakva tajna da je većina naših bivših takmičara (braća Nikolić, Gačić, Đurišić, Kolundžić) sada deo uspešnog kluba iz Ljutice Bogdana – kaže Srećko Mrvaljević.

Nagradu za životno delo Mrvaljević je dobio zahvaljujući fantastičnim rezultatima koje je ostvarivao sa reprezentacijom ali i sa klubom iz Rakovice.

– Vodio sam reprezentaciju u dva olimpijska mandata od 1984. do 1992. godine. U tom mandatnom periodu osvojeno je čak šest velikih medalja, kako evropskih tako i svetskih. Dragomir Bečanović je bio drugi u Evropi i prvi u svetu. Dragan Kusmuk je osvojio bronzu na prvenstvu Evrope a reprezentacija je bila u ukupnom plasmanu treća na svetskom prvenstvu u Novom Sadu – ističe legendarni džudo trener.

Sa klubom iz Rakovice dobitnik nagrade za životno delo bio je neprikosnoven na ovim prostorima.

– Čak 14 puta smo bili prvaci države. Rekord se diči medaljama koje su osvojili naši takmičari Radomir Kovačević (dve), Aleksandar Kukolj (dve) i Srđan Mrvaljević koji je bio vicešampion sveta u Parizu 2011. godine. Iznedrili smo plejadu sjajnih trenera, odličnih takmičara. Tri puta smo bili peti u Evropi, posebno se sećam nesrećnog meča u Harlemu (Holandija) gde je „Politika” bila jedini izveštač sa tog neverovatnog meča koji smo spletom nesrećnih okolnosti izgubili sa 4:3! Bilo je zaista predivnih sportskih trenutaka ali bilo je dosta i suza – ne krije Srećko Mrvaljević.

Trenutno se klub iz Rakovice nalazi u teškoj situaciji. Gde vidite izlaz iz krize?

– Zbog zdravstvenih problema povukao sam se iz kluba. Verovao sam da će moji naslednici nastaviti stazama uspeha. Međutim, kriza nas trese od prošle godine. Imam obećanje predsednika Saveza i nekadašnjeg takmičara Ivana Todorova da će pomoći Rekordu da se ponovo uzdigne do najviših visina. Dobro znam da to nisu samo prazna obećanja. Na kraju – reči koje je na tom eminentnom tom skupu Ivan Todorov poslao sa govornice daju mi novo ohrabrenje da još ima nade za naš klub.

Šta je tada predsednik Saveza rekao?

– Da nije bilo mene, njegovog učitelja ne bi bilo ni svih ovih divnih šampiona, među kojima je i sam Todorov, kojima je džudo sport otvorio prozor u svet!

Džudo je moj život

Srećko Mrvaljević je imao tu sreću, a i privilegiju da mu je posao od kućnog praga bio udaljen samo nekoliko koraka. U njegov dom, koji je bio otvoren za svakog dobronamernog putnika, dolazili su najveći sportisti. A njegova pokojna supruga Mara bila je prava dama, divna supruga, sjajna majka, prijatelj...

– Džudo je moj život, ne krije jedan od najuspešnijih džudo trenera svih vremena. Tu su stvarana mnoga prijateljstva. Zaista, bilo je neverovatnih sportskih trenutaka. Osvojeno je 14 titula, svaka mi je draga.