Босна цела из четири дела

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Ако се остваре принципи о промени Устава Босне и Херцеговине, који су прекјуче у Бањалуци потписали председници Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик, Странке демократске акције Сулејман Тихић и Хрватске демократске заједнице БиХ Драган Човић, онда ће она на средњем нивоу власти имати четири територијалне јединице, уместо садашње две: Републике Српске и Федерације БиХ. Осим тога, тачком три заједничке изјаве о Уставу БиХ предвиђено је да све територијалне јединице, као и сада, имају законодавну, извршну и судску власт.

Иако у изјави лидера три водеће странке у БиХ ништа није конкретно наведено о будућим територијалним јединицама средњег нивоа власти, ово питање се нашло у центру интересовања јавности. Помињање четири територијалне јединице средњег нивоа власти у Сарајеву је подигло велики талас политичког незадовољства који се сручио на председника Странке демократске акције Сулејмана Тихића.

На Тихића се најжешће обрушила Странка за БиХ Хариса Силајџића. Странка за БиХ је саопштила да је из изјаве које су потписали Додик, Тихић и Човић јасно „да је договорено успостављање нових ентитета”. У њеном саопштењу је, осим тога, наглашено да им „такав договор више личи на Човићев предлог о успостављању већинског хрватског ентитета и формирању дистрикта Сарајево”. По оцени партије коју предводи бошњачки члан Председништва БиХ, четврти ентитет би „служио само као параван за поделу БиХ по етно-територијалним критеријумима”, што је за ову странку неприхватљиво.

Против прекјучерашњег договора изјаснила се и Социјалдемократска партија БиХ, коју предводи Златко Лагумџија, и Српска демократска странка. СДП БиХ је саопштила да је реч о „још једној превари и заваравању јавности, како би се скренула пажња са истинских проблема грађана БиХ”.

СДС је оценила да је председник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик отворено пристао на „напуштање Дејтонског споразума”.Српска радикална странка је оценила да је прекјуче у Бањалуци задат „најжешћи ударац Дејтонском споразуму”.

Професор на бањалучком Правном факултету др Петар Кунић за наш лист је рекао да је у заједничкој изјави одређене појмове требало прицизирати.

– Нејасно је шта се подразумева под ’територијалном јединицом’. Да ли је то регион, ентитет или федерална јединица? Такође, мислим да је требало јасно навести да ли се формирање нових територијалних јединица на средњем нивоу власти односи само на Федерацију БиХ или на целу БиХ. По мом мишљењу без потпуно јасно дефинисаних ових питања није се требало упуштати у било какве разговоре о разградњи најзначајнијег дела Дејтонског споразума, а то је Устав БиХ – нагласио је др Кунић.

Он је подсетио да територијално преуређење сваке државе подразумева и прекомпозицију власти у њој.

– Ако се уђе у израду амандмана на Устав БиХ, онда би за нас једино прихватљиво било да се нови ентитети или федералне јединице формирају на територији Федерације БиХ, која сада има десет кантона и сваки од њих има законодавну, извршну и судску власт. Не треба заборавити ни то да многи међународни експерти, па и политичари, указују на неодрживу унутрашњу организацију Федерације БиХ, у којој, без општина, има 11 парламената, исто толико влада и око шест стотина посланика – објаснио је др Кунић.

Према његовим речима, у разговорима о променама Устава БиХ и повећању броја територијалних јединица на средњем нивоу власти треба ући опрезно.

– Ако и дође до формирања још две федералне јединице на територији Федерације БиХ, Република Српска мора водити рачуна о томе како да и у промењеном уставном уређењу задржи садашњи утицај на доношење одлука у заједничким органима БиХ. Значи, морали бисмо се изборити за то да се начин одлучивања у Председништву БиХ, Савету министара и Парламентарној скупштини не мења. А у овим органима ниједна одлука се не може донети ако за њу не гласа одређени број представника српског народа, односно Републике Српске – истакао је професор др Петар Кунић.

На основу првих реакција на прекјучерашњу заједничку изјаву о Уставу БиХ и већ традиционалних подела у овој земљи, наш саговорник није оптимиста да ће договор Милорада Додика, Сулејмана Тихића и Драгана Човића добити подршку у Парламентарној скупштини БиХ.

– Истина, незахвално је давати процене пре него што су обелодањени амандмани на Устав БиХ. Али, с обзиром на то да су поделе у БиХ по свим значајнијим питањима изузетно дубоке и да су овде на сцени пречесто различити интереси, сматрам да су шансе да амандмани које ће, евентуално, предложити СНСД, СДА и ХДЗ БиХ добију двотрећинску већину у Парламентарној скупштини безначајне. Овакав став поткрепљују и оштре критике које бошњачки политичари од прекјуче упућују на рачун Сулејмана Тихића – закључио је др Петар Кунић.