Синдикати ускоро и у војсци

Посланици Народне скупштине Србије јуче су добили предлоге закона о Војсци, одбрани и спољним пословима, које је Влада Србије утврдила прошлог петка. Међутим, предлог закона о службама безбедности, који је влада такође усвојила пре четири дана, јуче није било могуће добити у скупштини нити је у електронској форми постављен на сајт владе. Иако нам је у Влади Србије незванично речено да је и тај предлог закона прослеђен парламенту, заједно са остала три, посланици су нам јуче казали да га још нису видели.

Предлог закона о Војсци Србије њу дефинише као идеолошки, интересно и страначки неутралну институцију. Професионалним припадницима Војске чланство у политичким странкама је забрањено, као и присуствовање политичким скуповима у униформи ВС, и "свака друга политичка активност изузев коришћења активног бирачког права". Са друге стране, припадницима ВС гарантована је слобода вероисповести и организована верска служба у јединицама. Новина у предлогу овог закона је да је припадницима војске дозвољено синдикално организовање, док право на штрајк није допуштено.

Војска Србије је, према предлогу закона, "једина легална оружана сила на територији Србије која служи за одбрану земље од оружаног угрожавања споља". После иступања Црне Горе из државне заједнице СЦГ, ратна морнарица је укинута, па Војска Србије има само два вида – копнену војску и ваздухопловство и противваздухопловну одбрану. Речна морнарица Србије наставиће да постоји, али као засебна целина унутар Копнене војске.

Предвиђено је и усклађивање чинова ВС са међународним стандардима, тако да се чинови капетана прве класе и генерал-пуковника укидају, док се уводи нови чин бригадног генерала, као прелазни чин између пуковника и генерал-мајора. Највиши чин у војсци биће генерал.

Предлогом новог закона о Војсци Србије и званично је измењен текст војничке заклетве, па ће се војници уместо "чашћу и животом", на верност Србији заклињати само чашћу.

Новина је и да ће се од особа које ступају у активну војну службу захтевати искључиво држављанство Србије, док ће припадници војске који су се за тај позив школовали у војсци и о трошку државе морати на раду у оружаним снагама да проведу бар двоструко дуже времена него што је школовање трајало. Законом о Војсци Србије предвиђа се и формирање војних дисциплинских судова, који ће утврђивати дисциплинске преступе и повреде дужности професионалних припадника ВС. Према предлогу овог закона, првостепени војни дисциплински судови биће формирани у Београду, Нишу и Новом Саду, док ће при Министарству одбране бити образован и Виши војни дисциплински суд.

Уколико буде усвојен предлог закона о одбрани, Србија ће се обавезати да спроводи цивилну и демократску контролу система одбране, транспарентност у његовом финансирању, а отвара се и могућност учествовања припадника ВС у мировним операцијама. По слову закона, Војска Србије има задатак да брани суверенитет и територијалну целовитост државе, док је одредба о одбрани уставног поретка избачена. "Одбрана Србије спроводи се самостално", пише у закону, али се може спроводити и "у сарадњи с другим државама у оквиру институција система националне, регионалне и глобалне безбедности".

Војском командује председник републике, који формира војни кабинет, док је укинут Врховни савет одбране, тело које је било колективни командант у време постојања СРЈ. Демократску и цивилну контролу војске врши Народна скупштина, која одлучује и да ли ће, "у случају угрожавања мира и безбедности у свету" припадници ВС бити упућени у мултинационалне операције ван граница Србије. Скупштина Србије има надлежност и да на предлог председника проглашава ванредно или ратно стање. Предлог закона о одбрани забрањује свако "паравојно организовање и удруживање за извршавање задатака у одбрани земље", али и употребу војске у страначке, идеолошке и верске сврхе.

--------------------------------------------------------------------------

МИП-у потребни стручњаци

Према предлогу Закона о спољним пословима, у делокруг Министарства спољних послова спада предлагање влади успостављање или прекид дипломатских односа са другим државама, учлањење у међународне организације и интеграције, усвајање стратегије развоја спољних послова и других мера којима се обликује спољна политика владе. Овај закон дефинисао је две категорије државних службеника у Министарству спољних послова – једне са дипломатским звањима, који обављају дипломатске и конзуларне послове, и друге који немају репрезентативне дужности. Дипломатско звање амбасадора у министарству, као највише у хијерархији звања, разликује се од функције амбасадора као шефа дипломатске мисије, кога председник Републике именује и опозива указом. Како је влада навела у образложењу предлога овог закона, дипломатски кадар Србије није на стручном нивоу који је неопходан за испуњење захтева савремене дипломатије, па је предвиђена изузетна могућност запошљавања стручних људи без расписивања конкурса.