Sindikati uskoro i u vojsci

Poslanici Narodne skupštine Srbije juče su dobili predloge zakona o Vojsci, odbrani i spoljnim poslovima, koje je Vlada Srbije utvrdila prošlog petka. Međutim, predlog zakona o službama bezbednosti, koji je vlada takođe usvojila pre četiri dana, juče nije bilo moguće dobiti u skupštini niti je u elektronskoj formi postavljen na sajt vlade. Iako nam je u Vladi Srbije nezvanično rečeno da je i taj predlog zakona prosleđen parlamentu, zajedno sa ostala tri, poslanici su nam juče kazali da ga još nisu videli.

Predlog zakona o Vojsci Srbije nju definiše kao ideološki, interesno i stranački neutralnu instituciju. Profesionalnim pripadnicima Vojske članstvo u političkim strankama je zabranjeno, kao i prisustvovanje političkim skupovima u uniformi VS, i "svaka druga politička aktivnost izuzev korišćenja aktivnog biračkog prava". Sa druge strane, pripadnicima VS garantovana je sloboda veroispovesti i organizovana verska služba u jedinicama. Novina u predlogu ovog zakona je da je pripadnicima vojske dozvoljeno sindikalno organizovanje, dok pravo na štrajk nije dopušteno.

Vojska Srbije je, prema predlogu zakona, "jedina legalna oružana sila na teritoriji Srbije koja služi za odbranu zemlje od oružanog ugrožavanja spolja". Posle istupanja Crne Gore iz državne zajednice SCG, ratna mornarica je ukinuta, pa Vojska Srbije ima samo dva vida – kopnenu vojsku i vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu. Rečna mornarica Srbije nastaviće da postoji, ali kao zasebna celina unutar Kopnene vojske.

Predviđeno je i usklađivanje činova VS sa međunarodnim standardima, tako da se činovi kapetana prve klase i general-pukovnika ukidaju, dok se uvodi novi čin brigadnog generala, kao prelazni čin između pukovnika i general-majora. Najviši čin u vojsci biće general.

Predlogom novog zakona o Vojsci Srbije i zvanično je izmenjen tekst vojničke zakletve, pa će se vojnici umesto "čašću i životom", na vernost Srbiji zaklinjati samo čašću.

Novina je i da će se od osoba koje stupaju u aktivnu vojnu službu zahtevati isključivo državljanstvo Srbije, dok će pripadnici vojske koji su se za taj poziv školovali u vojsci i o trošku države morati na radu u oružanim snagama da provedu bar dvostruko duže vremena nego što je školovanje trajalo. Zakonom o Vojsci Srbije predviđa se i formiranje vojnih disciplinskih sudova, koji će utvrđivati disciplinske prestupe i povrede dužnosti profesionalnih pripadnika VS. Prema predlogu ovog zakona, prvostepeni vojni disciplinski sudovi biće formirani u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, dok će pri Ministarstvu odbrane biti obrazovan i Viši vojni disciplinski sud.

Ukoliko bude usvojen predlog zakona o odbrani, Srbija će se obavezati da sprovodi civilnu i demokratsku kontrolu sistema odbrane, transparentnost u njegovom finansiranju, a otvara se i mogućnost učestvovanja pripadnika VS u mirovnim operacijama. Po slovu zakona, Vojska Srbije ima zadatak da brani suverenitet i teritorijalnu celovitost države, dok je odredba o odbrani ustavnog poretka izbačena. "Odbrana Srbije sprovodi se samostalno", piše u zakonu, ali se može sprovoditi i "u saradnji s drugim državama u okviru institucija sistema nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti".

Vojskom komanduje predsednik republike, koji formira vojni kabinet, dok je ukinut Vrhovni savet odbrane, telo koje je bilo kolektivni komandant u vreme postojanja SRJ. Demokratsku i civilnu kontrolu vojske vrši Narodna skupština, koja odlučuje i da li će, "u slučaju ugrožavanja mira i bezbednosti u svetu" pripadnici VS biti upućeni u multinacionalne operacije van granica Srbije. Skupština Srbije ima nadležnost i da na predlog predsednika proglašava vanredno ili ratno stanje. Predlog zakona o odbrani zabranjuje svako "paravojno organizovanje i udruživanje za izvršavanje zadataka u odbrani zemlje", ali i upotrebu vojske u stranačke, ideološke i verske svrhe.

--------------------------------------------------------------------------

MIP-u potrebni stručnjaci

Prema predlogu Zakona o spoljnim poslovima, u delokrug Ministarstva spoljnih poslova spada predlaganje vladi uspostavljanje ili prekid diplomatskih odnosa sa drugim državama, učlanjenje u međunarodne organizacije i integracije, usvajanje strategije razvoja spoljnih poslova i drugih mera kojima se oblikuje spoljna politika vlade. Ovaj zakon definisao je dve kategorije državnih službenika u Ministarstvu spoljnih poslova – jedne sa diplomatskim zvanjima, koji obavljaju diplomatske i konzularne poslove, i druge koji nemaju reprezentativne dužnosti. Diplomatsko zvanje ambasadora u ministarstvu, kao najviše u hijerarhiji zvanja, razlikuje se od funkcije ambasadora kao šefa diplomatske misije, koga predsednik Republike imenuje i opoziva ukazom. Kako je vlada navela u obrazloženju predloga ovog zakona, diplomatski kadar Srbije nije na stručnom nivou koji je neophodan za ispunjenje zahteva savremene diplomatije, pa je predviđena izuzetna mogućnost zapošljavanja stručnih ljudi bez raspisivanja konkursa.