Шта је програм студената за КиМ, Русију и НАТО

Запуши нос и гласај за ДОС. Овом реченицом својевремено је Ненад Чанак описао ситуацију у коалицији окупљеној око само једног циља – смене Слободана Милошевића. Састављена од идеолошки, програмски и политички потпуно различитих опција, убрзо се распала на фракције, нефункционалне за управљање земљом, а ниједна сфера друштва није остварила променама најављивани процват – напротив – били смо сведоци урушавања свих друштвених, економских и државних структура. Готово 30 година касније, на политичкој сцени појавила се опција која свој политички програм артикулише кроз захтев за смену власти персонификоване у лику председника Србије Александра Вучића. Разлике, готово између две епохе, такође су очигледне – немаштина, ратови, санкције и друге неприлике „сазреле” су време за промене 5. октобра, за разлику од положаја Србије у савременим економским, политичким и геополитичким приликама.

У Новом Саду 17. јануара одржан је скуп студената у блокади – покрета најпре декларисаног као аполитична маса окупљених у потрази за правдом, да би након 15. марта прошле године започели политички ангажман – где су као две тачке свог програма навели лустрацију и спровођење Закона о пореклу имовине, поновивши захтев за расписивање избора. Намеће се интересовање шта се евентуалним променама нуди, а најважнија питања за бираче остала су ипак недоречена. Шта је заправо програм студентске листе, спољна политика, економска решења, питање ресурса и друге теме око којих су, у више прилика, исказали потпуно супротне ставове као што је однос према Европској унији, Косову и Метохији, Републици Српској, злочину у Сребреници који део њих карактерише као геноцид, док други такву тврдњу одбацују?

„То су демагошке тачке које смо имали прилике да слушамо још од првих вишестраначких избора и стално се то понавља, али ми видимо да од тога не буде ништа. Прича о лустрацији је за пропагандне сврхе. Слична ствар је и за порекло имовине. Ту бисте морали да имате један преки суд који, наравно, опет не би решио проблем, јер би се провукли многи који су у везама с тим новим структурама”, сматра социолог, професор Владимир Вулетић, напомињући да је реч о апстрактном разматрању јер покрет студената у блокади нема реалну снагу за промене.

„Претпоставка је да су лустрација и испитивање порекла имовине интересантне приче за острашћене припаднике тог покрета да се учврсти језгро које се полако расипа. Зато се подгрева револуционарни жар, али ту нема програма, само пароле. Они који нешто обећавају можда верују у то што причају, али је сасвим друга ствар кад се нађете у позицији да нешто тако и урадите. Онда се суочите с чињеницама и правним нормама. Ми овде не знамо шта хоће они који би да испитују имовину. Да ли је то бескласно друштво, јер ако нећете да укинете приватну својину, онда је питање о пореклу имовине готово бесмислено. Уколико нећете једнопартијски систем, онда је и лустрација бесмислена”, појаснио је Вулетић, додајући да не види програмско, нити било какво јединство у покрету студената у блокади. „Видимо с времена на време да се неко ту изјасни као да је за ЕУ, али тако се декларишу и владајуће структуре. То ништа не значи”, оцењује Вулетић.

Како каже, главни проблем је како неко види Србију у будућности. „Да ли се прихвата и пристаје на све оно што очекују у ЕУ и региону, да се одустане од КиМ, прекине подршка Србима у региону, прихвати кривица за распад Југославије, рат и жртве. То су кључне ствари које подржаваоци тог покрета споља очекују од њих. Многи који су у томе нису сагласни с тим и то је основна линија подела. Подела постоји и око вођства, односно сујета и оног што сматрају наградом за своје заслуге. То је био масован покрет у првој половини прошле године, али је остао без резултата и сада има две тенденције – или да се распрши или преточи у политички аранжман, а они који су се определили за друго наићи ће на све побројане проблеме”, закључује Вулетић.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић сматра да је студентска листа једини озбиљан ривал режиму у изборној години. „Зато се према њима иде са констатацијама које би требало да им ограниче утицај – од тога да су у илузијама или су плаћени или да ту одлучују неке неформалне групе, до тога да се не зна ко је уопште на листи, као и да немају програм. Направили су добар стратешки потез. Око питања која су отворили може да се јави најшири јединствени фронт свих који су за промену власти. Уосталом, напредњаци су 2012. године дошли на власт управо причом о нултој толеранцији на корупцију. Корупција је тема која има једну врсту тежине, као што би и сваки режим за тринаест година власти био оптерећен клијентелизмом, коруптивним мрежама, деловањем у корист одговарајућих политичких и пословних пријатеља. Лустрација и испитивање порекла имовине јесу нешто што би народ волео да види – да коначно неко с врха власти одговара за крупну системску корупцију”, каже Стојиљковић.

Како додаје, велико је питање колико се то може оперативно реализовати. „Ми смо и раније имали покушаје с лустрацијом и неколико пута усвојене предлоге закона о пореклу имовине, и шта се десило – ништа. Све би се завршило тако што највећи број тајкуна пређе из једног табора у други. Ова и претходна власт су структуре прелетача. Питање да ли је лустрација освета или се може успоставити, могуће је решити законом у скупштини који пролази јавну расправу с јасно утврђеним правилима. Што се тиче Закона о пореклу имовине, такође је важно од ког тренутка уназад ће се с тим кренути и којим редоследом би се испитивало. Дакле, ствар је законитости и логике кад је реч о траговима новца. Све то мора бити прецизирано даље у изборној кампањи. Свакако предност у таквим истрагама требало би да имају високи функционери и велики новац”, каже Стојиљковић.

На питање о програму кад је реч о спољној политици, Стојиљковић каже да се свет радикално променио. „Међународно право је дерогирано. Сад се питамо ко ће шта ново да узме или кога ће да киднапују. За такву врсту великих питања потребно је постићи сагласност на нивоу политичких институција државе и то оверити неком врстом референдума”, оцењује професор ФПН.

Кад је реч о економској политици, Стојиљковић сматра да субвенције странцима и велике јавне инвестиције на краћи рок подижу друштвени производ, али све постаје изузетно коруптивно, јер је неколико пута скупље него под конкуренцијом. „Проблем је настао оног тренутка од када више немамо јавне набавке, а имамо међудржавни уговор или лекс специјалис. Ми морамо да имамо неку врсту сопствене развојне политике у овако подељеном свету како бисмо сачували мрвицу суверености. Катастрофа је да арчите рудна богатства и минерале, да имате загађену земљу и да сте распродали изворе пијаће воде као кључног ресурса у 21. веку. На чему ћете да базирате свој развој и сувереност? То су одговори које треба да нам пруже политички актери, као и шта ће бити другачије после тих избора”, истакао је Стојиљковић.

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић сматра да студентска листа у реалности не постоји. „То што зовемо студентском листом не праве студенти већ неки професори, судије, тужиоци и одређене амбасаде. Листа има политички програм таман колико има и студената. Не знамо шта мисле о најважнијим темама, али закључујемо из понашања блокадера да имају одличан однос према својим финансијерима. Показали су га на екскурзијама по Хрватској и у ЕП кад су европосланике, Куртијеве лобисте, молили да се санкцијама казни Србија”, подсећа Крстић. Како наводи, о економском програму можемо такође да закључујемо посредно. „Главни слоган је био ’Да Србија стане’. Трудили су се да зауставе саобраћај, живот градова и насеља, а блокаде установа говоре о жељи да се политичка добит оствари руинирањем економије, док су напади на приватне станове политичких противника или паљење просторија странке на власти показатељ да имају доста сличности с вредностима Црвених Кмера”, каже Крстић.

На питање како коментарише однос према Трампу и прижељкивање да Вучић доживи судбину Мадура, док су месецима раније протестовали против изградње хотела „Трамп” у Београду, Крстић каже да је однос према САД исти као и према, како наводи, антисрпским шовинистима из ЕП – слугерањски и квислиншки. „Исказивање жеље за Вучићево хапшење значи да блокадери разумеју да демократским путем не могу до победе на изборима. Блокирање изградње хотела ’Трамп’ нема толико везе с Трампом колико са жељом да се Србији блокира развој протеривањем инвеститора. Наравно, требало је нарушити нашу позицију у Вашингтону, по принципу ’што горе за Србију, тим горе за Вучића и боље за нас’”, каже Крстић.

Наш саговорник се не слаже с тезом да је студентска листа неопредељена. „Њени чимбеници су у сваком елементу свог деловања били опредељени за насиље, малтретман народа, деструкцију економије, разваљивање државе и изазивање озбиљних грађанских сукоба. Тражена је и помоћ непријатеља Србије: преко нескривених и скривених усташа из суседне земље, Куртијевих лобиста из Стразбура, антисрпских медија које контролишу Курти, Пицула и централе страних служби, до невладиних организација које се деценијама финансирају у сврху преваспитавања српског друштва у духу Константиновићеве ’Философије паланке’ како би нас научили да су појмови Србин и фашиста синоними. Све то је рађено тако да грађани буду преварени јер се сваки насилан гест правдао лажном вешћу, етаблирањем говора мржње као нечег некажњивог и пожељног, производњом хистерије и хушкањем на насиље, што је био задатак Шолакових медија. Паралелно, имали смо флагрантно кршење Устава и закона које су вршиле многе судије, тужиоци и професори универзитета, од којих су професори Правног факултета, они који нашу децу треба да уче законима, били међу најагилнијима”, сматра Крстић.

Маркетиншки стручњак оцењује да је лустрација досетка која би требало да послужи Ђиласу, Поношу и осталима као покриће да избегну одговор на став према КиМ, РС или „геноциду” у Сребреници, тврдњом да је све то мање важно од потребе да се лустрирају „криминалци” на власти. „То што они који су огрезли у милионску корупцију док су били на власти сад траже лустрацију због корупције ’ситница’ је које очигледно нису свесни. Лустрација је синоним за оно што стожер ’крваве шаке’ ради у Србији. Бунт блокадера је класни – у смислу да већина припада вишој и богатој класи – али је и расистички. То се очитује у односу према неистомишљеницима, према ’ћацијима’ који се проглашавају за генетски отпад, за мање вредне које треба елиминисати. Ова нацификација јавне сцене коју су учинили лажно независни медији, а уз помоћ одређених професора, чак и академика, судија, глумаца и сличних представника дубоке ’елитне’ државе, може најлакше да се правда захтевом за лустрацију. Непопуларна истина је да се нуди злочиначки терор какав су вршили нацисти у Немачкој, фашисти у Италији, а комунисти у Србији после ’ослобођења’. Зато се амбиција блокадера увија у украсни папир причом о лустрацији”, упозорава Крстић.

Паралела с ДОС-ом постоји

На питање о идеолошкој неопредељености студентске листе, Зоран Стојиљковић каже да се власт, која заузима средишњу позицију, не може променити с полова на политичким маргинама. „Власт се узима кад поведете за собом део гласача владајућих структура. Зато студенти бирају ту позицију која није ни еврофобична ни еврофилична. Не подилазе ниједној причи и држе се тога да ће се стартовати од уставних решења кад је реч о питању КиМ. Наравно, опозиција и студентска листа могу дати и аутоголове у међувремену. Не треба заборавити да се изборна борба добија и тиме да се неко ко је заноћио на супротној страни пробуди у вашем крилу”, каже Стоиљковић.

Како истиче, објективни је проблем што кључни опозициони актер остаје политичка непознаница. „Сада је питање којим темпом ће се с програмом излазити у јавност. Опредељење да се као тема потенцира висока политичка корупција јесте добар избор. Тако долази до артикулације питања у вези с којима постоје највећи интерес и степен сагласности. Проблематизовање системске политичке корупције је добар начин за мобилизацију гласача. У ситуацији кад режим нема ексклузивну подршку европских структура као стабилократски, битка ће се водити у сопственом дворишту око програма, кандидата и промена које се нуде”, сматра Стојиљковић.

Како каже, паралела с ДОС-ом постоји, у смислу да је то био једини начин да се победи Милошевић. „Близак сам идеји да се подршка тражи на јасном програму који обећава видљиве промене за првих годину и по, након којих ће се стартовати с неким нултим фер изборима. Србија је доказала да кад има јаку концентрацију власти, која подразумева председника уз парламентарну већину, пада у ауторитаризам и заробљавање државе”, закључује Стојиљковић.

Ко креира „студентско” мишљење и зашто је 99 одсто налога из Хрватске

Небојша Крстић указује на чињеницу да студенте нико ништа није питао. „Једина могућност да се анкетира свих 220.000 студената била је преко платформе е-студент. Зато је она хакована како се не би сазнало шта млади заиста мисле и како би могло да се манипулише тако што ће се у јавности етаблирати они који ’преносе’ мишљење студената. Тако су ’курири’, а заправо аутори студентског мишљења, постали Шолакови програмски директори и различити налози на друштвеним мрежама, за које није утврђено ко их води, осим да је 99 одсто њих регистровано у Хрватској”, подсећа Крстић. На питање како коментарише различит однос према Републици Српској, Сребреници, али и друге приметне разлике попут застава и кореографије, присталица или говорника, Крстић упозорава на различите утицаје. „Ово нам говори да нису све стране службе које су коорганизатори ’крваве шаке’ са Запада”, закључује наш саговорник.