Šta je program studenata za KiM, Rusiju i NATO

Zapuši nos i glasaj za DOS. Ovom rečenicom svojevremeno je Nenad Čanak opisao situaciju u koaliciji okupljenoj oko samo jednog cilja – smene Slobodana Miloševića. Sastavljena od ideološki, programski i politički potpuno različitih opcija, ubrzo se raspala na frakcije, nefunkcionalne za upravljanje zemljom, a nijedna sfera društva nije ostvarila promenama najavljivani procvat – naprotiv – bili smo svedoci urušavanja svih društvenih, ekonomskih i državnih struktura. Gotovo 30 godina kasnije, na političkoj sceni pojavila se opcija koja svoj politički program artikuliše kroz zahtev za smenu vlasti personifikovane u liku predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Razlike, gotovo između dve epohe, takođe su očigledne – nemaština, ratovi, sankcije i druge neprilike „sazrele” su vreme za promene 5. oktobra, za razliku od položaja Srbije u savremenim ekonomskim, političkim i geopolitičkim prilikama.

U Novom Sadu 17. januara održan je skup studenata u blokadi – pokreta najpre deklarisanog kao apolitična masa okupljenih u potrazi za pravdom, da bi nakon 15. marta prošle godine započeli politički angažman – gde su kao dve tačke svog programa naveli lustraciju i sprovođenje Zakona o poreklu imovine, ponovivši zahtev za raspisivanje izbora. Nameće se interesovanje šta se eventualnim promenama nudi, a najvažnija pitanja za birače ostala su ipak nedorečena. Šta je zapravo program studentske liste, spoljna politika, ekonomska rešenja, pitanje resursa i druge teme oko kojih su, u više prilika, iskazali potpuno suprotne stavove kao što je odnos prema Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, zločinu u Srebrenici koji deo njih karakteriše kao genocid, dok drugi takvu tvrdnju odbacuju?

„To su demagoške tačke koje smo imali prilike da slušamo još od prvih višestranačkih izbora i stalno se to ponavlja, ali mi vidimo da od toga ne bude ništa. Priča o lustraciji je za propagandne svrhe. Slična stvar je i za poreklo imovine. Tu biste morali da imate jedan preki sud koji, naravno, opet ne bi rešio problem, jer bi se provukli mnogi koji su u vezama s tim novim strukturama”, smatra sociolog, profesor Vladimir Vuletić, napominjući da je reč o apstraktnom razmatranju jer pokret studenata u blokadi nema realnu snagu za promene.

„Pretpostavka je da su lustracija i ispitivanje porekla imovine interesantne priče za ostrašćene pripadnike tog pokreta da se učvrsti jezgro koje se polako rasipa. Zato se podgreva revolucionarni žar, ali tu nema programa, samo parole. Oni koji nešto obećavaju možda veruju u to što pričaju, ali je sasvim druga stvar kad se nađete u poziciji da nešto tako i uradite. Onda se suočite s činjenicama i pravnim normama. Mi ovde ne znamo šta hoće oni koji bi da ispituju imovinu. Da li je to besklasno društvo, jer ako nećete da ukinete privatnu svojinu, onda je pitanje o poreklu imovine gotovo besmisleno. Ukoliko nećete jednopartijski sistem, onda je i lustracija besmislena”, pojasnio je Vuletić, dodajući da ne vidi programsko, niti bilo kakvo jedinstvo u pokretu studenata u blokadi. „Vidimo s vremena na vreme da se neko tu izjasni kao da je za EU, ali tako se deklarišu i vladajuće strukture. To ništa ne znači”, ocenjuje Vuletić.

Kako kaže, glavni problem je kako neko vidi Srbiju u budućnosti. „Da li se prihvata i pristaje na sve ono što očekuju u EU i regionu, da se odustane od KiM, prekine podrška Srbima u regionu, prihvati krivica za raspad Jugoslavije, rat i žrtve. To su ključne stvari koje podržavaoci tog pokreta spolja očekuju od njih. Mnogi koji su u tome nisu saglasni s tim i to je osnovna linija podela. Podela postoji i oko vođstva, odnosno sujeta i onog što smatraju nagradom za svoje zasluge. To je bio masovan pokret u prvoj polovini prošle godine, ali je ostao bez rezultata i sada ima dve tendencije – ili da se rasprši ili pretoči u politički aranžman, a oni koji su se opredelili za drugo naići će na sve pobrojane probleme”, zaključuje Vuletić.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković smatra da je studentska lista jedini ozbiljan rival režimu u izbornoj godini. „Zato se prema njima ide sa konstatacijama koje bi trebalo da im ograniče uticaj – od toga da su u iluzijama ili su plaćeni ili da tu odlučuju neke neformalne grupe, do toga da se ne zna ko je uopšte na listi, kao i da nemaju program. Napravili su dobar strateški potez. Oko pitanja koja su otvorili može da se javi najširi jedinstveni front svih koji su za promenu vlasti. Uostalom, naprednjaci su 2012. godine došli na vlast upravo pričom o nultoj toleranciji na korupciju. Korupcija je tema koja ima jednu vrstu težine, kao što bi i svaki režim za trinaest godina vlasti bio opterećen klijentelizmom, koruptivnim mrežama, delovanjem u korist odgovarajućih političkih i poslovnih prijatelja. Lustracija i ispitivanje porekla imovine jesu nešto što bi narod voleo da vidi – da konačno neko s vrha vlasti odgovara za krupnu sistemsku korupciju”, kaže Stojiljković.

Kako dodaje, veliko je pitanje koliko se to može operativno realizovati. „Mi smo i ranije imali pokušaje s lustracijom i nekoliko puta usvojene predloge zakona o poreklu imovine, i šta se desilo – ništa. Sve bi se završilo tako što najveći broj tajkuna pređe iz jednog tabora u drugi. Ova i prethodna vlast su strukture preletača. Pitanje da li je lustracija osveta ili se može uspostaviti, moguće je rešiti zakonom u skupštini koji prolazi javnu raspravu s jasno utvrđenim pravilima. Što se tiče Zakona o poreklu imovine, takođe je važno od kog trenutka unazad će se s tim krenuti i kojim redosledom bi se ispitivalo. Dakle, stvar je zakonitosti i logike kad je reč o tragovima novca. Sve to mora biti precizirano dalje u izbornoj kampanji. Svakako prednost u takvim istragama trebalo bi da imaju visoki funkcioneri i veliki novac”, kaže Stojiljković.

Na pitanje o programu kad je reč o spoljnoj politici, Stojiljković kaže da se svet radikalno promenio. „Međunarodno pravo je derogirano. Sad se pitamo ko će šta novo da uzme ili koga će da kidnapuju. Za takvu vrstu velikih pitanja potrebno je postići saglasnost na nivou političkih institucija države i to overiti nekom vrstom referenduma”, ocenjuje profesor FPN.

Kad je reč o ekonomskoj politici, Stojiljković smatra da subvencije strancima i velike javne investicije na kraći rok podižu društveni proizvod, ali sve postaje izuzetno koruptivno, jer je nekoliko puta skuplje nego pod konkurencijom. „Problem je nastao onog trenutka od kada više nemamo javne nabavke, a imamo međudržavni ugovor ili leks specijalis. Mi moramo da imamo neku vrstu sopstvene razvojne politike u ovako podeljenom svetu kako bismo sačuvali mrvicu suverenosti. Katastrofa je da arčite rudna bogatstva i minerale, da imate zagađenu zemlju i da ste rasprodali izvore pijaće vode kao ključnog resursa u 21. veku. Na čemu ćete da bazirate svoj razvoj i suverenost? To su odgovori koje treba da nam pruže politički akteri, kao i šta će biti drugačije posle tih izbora”, istakao je Stojiljković.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić smatra da studentska lista u realnosti ne postoji. „To što zovemo studentskom listom ne prave studenti već neki profesori, sudije, tužioci i određene ambasade. Lista ima politički program taman koliko ima i studenata. Ne znamo šta misle o najvažnijim temama, ali zaključujemo iz ponašanja blokadera da imaju odličan odnos prema svojim finansijerima. Pokazali su ga na ekskurzijama po Hrvatskoj i u EP kad su evroposlanike, Kurtijeve lobiste, molili da se sankcijama kazni Srbija”, podseća Krstić. Kako navodi, o ekonomskom programu možemo takođe da zaključujemo posredno. „Glavni slogan je bio ’Da Srbija stane’. Trudili su se da zaustave saobraćaj, život gradova i naselja, a blokade ustanova govore o želji da se politička dobit ostvari ruiniranjem ekonomije, dok su napadi na privatne stanove političkih protivnika ili paljenje prostorija stranke na vlasti pokazatelj da imaju dosta sličnosti s vrednostima Crvenih Kmera”, kaže Krstić.

Na pitanje kako komentariše odnos prema Trampu i priželjkivanje da Vučić doživi sudbinu Madura, dok su mesecima ranije protestovali protiv izgradnje hotela „Tramp” u Beogradu, Krstić kaže da je odnos prema SAD isti kao i prema, kako navodi, antisrpskim šovinistima iz EP – slugeranjski i kvislinški. „Iskazivanje želje za Vučićevo hapšenje znači da blokaderi razumeju da demokratskim putem ne mogu do pobede na izborima. Blokiranje izgradnje hotela ’Tramp’ nema toliko veze s Trampom koliko sa željom da se Srbiji blokira razvoj proterivanjem investitora. Naravno, trebalo je narušiti našu poziciju u Vašingtonu, po principu ’što gore za Srbiju, tim gore za Vučića i bolje za nas’”, kaže Krstić.

Naš sagovornik se ne slaže s tezom da je studentska lista neopredeljena. „Njeni čimbenici su u svakom elementu svog delovanja bili opredeljeni za nasilje, maltretman naroda, destrukciju ekonomije, razvaljivanje države i izazivanje ozbiljnih građanskih sukoba. Tražena je i pomoć neprijatelja Srbije: preko neskrivenih i skrivenih ustaša iz susedne zemlje, Kurtijevih lobista iz Strazbura, antisrpskih medija koje kontrolišu Kurti, Picula i centrale stranih službi, do nevladinih organizacija koje se decenijama finansiraju u svrhu prevaspitavanja srpskog društva u duhu Konstantinovićeve ’Filosofije palanke’ kako bi nas naučili da su pojmovi Srbin i fašista sinonimi. Sve to je rađeno tako da građani budu prevareni jer se svaki nasilan gest pravdao lažnom vešću, etabliranjem govora mržnje kao nečeg nekažnjivog i poželjnog, proizvodnjom histerije i huškanjem na nasilje, što je bio zadatak Šolakovih medija. Paralelno, imali smo flagrantno kršenje Ustava i zakona koje su vršile mnoge sudije, tužioci i profesori univerziteta, od kojih su profesori Pravnog fakulteta, oni koji našu decu treba da uče zakonima, bili među najagilnijima”, smatra Krstić.

Marketinški stručnjak ocenjuje da je lustracija dosetka koja bi trebalo da posluži Đilasu, Ponošu i ostalima kao pokriće da izbegnu odgovor na stav prema KiM, RS ili „genocidu” u Srebrenici, tvrdnjom da je sve to manje važno od potrebe da se lustriraju „kriminalci” na vlasti. „To što oni koji su ogrezli u milionsku korupciju dok su bili na vlasti sad traže lustraciju zbog korupcije ’sitnica’ je koje očigledno nisu svesni. Lustracija je sinonim za ono što stožer ’krvave šake’ radi u Srbiji. Bunt blokadera je klasni – u smislu da većina pripada višoj i bogatoj klasi – ali je i rasistički. To se očituje u odnosu prema neistomišljenicima, prema ’ćacijima’ koji se proglašavaju za genetski otpad, za manje vredne koje treba eliminisati. Ova nacifikacija javne scene koju su učinili lažno nezavisni mediji, a uz pomoć određenih profesora, čak i akademika, sudija, glumaca i sličnih predstavnika duboke ’elitne’ države, može najlakše da se pravda zahtevom za lustraciju. Nepopularna istina je da se nudi zločinački teror kakav su vršili nacisti u Nemačkoj, fašisti u Italiji, a komunisti u Srbiji posle ’oslobođenja’. Zato se ambicija blokadera uvija u ukrasni papir pričom o lustraciji”, upozorava Krstić.

Paralela s DOS-om postoji

Na pitanje o ideološkoj neopredeljenosti studentske liste, Zoran Stojiljković kaže da se vlast, koja zauzima središnju poziciju, ne može promeniti s polova na političkim marginama. „Vlast se uzima kad povedete za sobom deo glasača vladajućih struktura. Zato studenti biraju tu poziciju koja nije ni evrofobična ni evrofilična. Ne podilaze nijednoj priči i drže se toga da će se startovati od ustavnih rešenja kad je reč o pitanju KiM. Naravno, opozicija i studentska lista mogu dati i autogolove u međuvremenu. Ne treba zaboraviti da se izborna borba dobija i time da se neko ko je zanoćio na suprotnoj strani probudi u vašem krilu”, kaže Stoiljković.

Kako ističe, objektivni je problem što ključni opozicioni akter ostaje politička nepoznanica. „Sada je pitanje kojim tempom će se s programom izlaziti u javnost. Opredeljenje da se kao tema potencira visoka politička korupcija jeste dobar izbor. Tako dolazi do artikulacije pitanja u vezi s kojima postoje najveći interes i stepen saglasnosti. Problematizovanje sistemske političke korupcije je dobar način za mobilizaciju glasača. U situaciji kad režim nema ekskluzivnu podršku evropskih struktura kao stabilokratski, bitka će se voditi u sopstvenom dvorištu oko programa, kandidata i promena koje se nude”, smatra Stojiljković.

Kako kaže, paralela s DOS-om postoji, u smislu da je to bio jedini način da se pobedi Milošević. „Blizak sam ideji da se podrška traži na jasnom programu koji obećava vidljive promene za prvih godinu i po, nakon kojih će se startovati s nekim nultim fer izborima. Srbija je dokazala da kad ima jaku koncentraciju vlasti, koja podrazumeva predsednika uz parlamentarnu većinu, pada u autoritarizam i zarobljavanje države”, zaključuje Stojiljković.

Ko kreira „studentsko” mišljenje i zašto je 99 odsto naloga iz Hrvatske

Nebojša Krstić ukazuje na činjenicu da studente niko ništa nije pitao. „Jedina mogućnost da se anketira svih 220.000 studenata bila je preko platforme e-student. Zato je ona hakovana kako se ne bi saznalo šta mladi zaista misle i kako bi moglo da se manipuliše tako što će se u javnosti etablirati oni koji ’prenose’ mišljenje studenata. Tako su ’kuriri’, a zapravo autori studentskog mišljenja, postali Šolakovi programski direktori i različiti nalozi na društvenim mrežama, za koje nije utvrđeno ko ih vodi, osim da je 99 odsto njih registrovano u Hrvatskoj”, podseća Krstić. Na pitanje kako komentariše različit odnos prema Republici Srpskoj, Srebrenici, ali i druge primetne razlike poput zastava i koreografije, pristalica ili govornika, Krstić upozorava na različite uticaje. „Ovo nam govori da nisu sve strane službe koje su koorganizatori ’krvave šake’ sa Zapada”, zaključuje naš sagovornik.