Највећа превентивна акција студената медицине у Европи

Пре 47 година ослонио сам се на студенте медицине у Тузли да спроведемо борбу против пушења дувана. Ускоро су нам се прикључили студенти медицине из Бањалуке, а потом је и Стручни конгрес студената медицине Југославије подржао наш покрет.

Зашто нисам понудио да Друштво лекара СФРЈ организује и води ту превентивну делатност? На седници друштва у то доба седело је можда више од половине старијих лекара који су пушили у време када се разматра предлог; зато сам одлучио да предлог њима не вреди подносити. С друге стране, када студенти медицине позивају децу да не почињу да пуше, тај позив је најуспешнији. Прихватање и спровођење те здравствене акције од стране студената је доказ да млади уносе енергију и способност за несебичну борбу у остваривању корисног друштвеног циља.

Враћао сам се из Даласа, у Тексасу, где сам провео летњи распуст и уместо да се одмарам, радио сам у лабораторији на америчком медицинском факултету. При повратку током дугог авионског лета, под снажним утиском да ниједан болнички лекар на огромном Медицинском факултету у Даласу не пуши, размишљао сам како бих могао допринети да наши лекари и становништво избегавају ту опасну навику. Дошао сам на идеју да одредимо дан у години када ћемо се усредсредити на борбу против пушења. Највише да укажемо деци да и не почињу да пуше јер је ту навику веома тешко оставити. Поред тога, вреди и одраслим пушачима помагати да прекину с пушењем. Одлучио сам да је 31. јануар најпогоднији дан. У авиону сам начинио скицу за плакат и саставио кратак текст: „Позивамо све пушаче да не пуше 31. јануара. Студенти медицине. Ми бринемо о вашем здрављу.”

Плакат, који је начинио Хасан Фазлић, Тузлак и карикатуриста „Ослобођења”, сваке године је штампан у више хиљада примерака и студенти су га слали свим поштама у бившој држави. Када секција није имала довољно новца за штампање плаката и другог материјала, прилагао сам новац од својих хонорара стечених писањем тзв. Фармаколошких мишљења – елабората који служе државним органима при доношењу одлуке да се нови лек стави у промет. Особље Завода за фармакологију Медицинског факултета сваке године је студентима пружало велику помоћ.

Студенти су неколико дана пре 31. јануара обилазили школе и колективе да разговарају о пушењу. Огромни транспаренти постављани су преко главних улица у Сарајеву и Тузли, а на робној кући „Боска” у Бањалуци извешен је постер можда највећих димензија у Југославији. Телевизија Сарајево бесплатно је давала наше веома кратке писане поруке, а по два студента из Тузле путовала су у градове Југославије у којима постоје медицински факултети да с локалним студентима учествују у радио-емисијама и другим активностима пар дана пре, као и 31. јануара. Каснијих година конференцију за новинаре пребацили смо из Тузле у Међународни прес-центар у Београду да студенти и пар наставника упознају домаћу и међународну јавност с акцијом борбе против пушења. У ту акцију најпре су се укључили студенти у Мађарској и Чешкој, а потом и у Енглеској.

Пошта је издала марку која је пуштена у промет 31. јануара 1990. године. Био је то значајан допринос акцији студената медицине у борби против пушења.

Светска здравствена организација (СЗО) проценила је да је превентивна акција студената из Тузле најуспешнија у Европи и позвала студенте у Женеву на седницу СЗО. Седници је присуствовало 30 студената и четири професора из Тузле.

После наших ратова и бомбардовања Босне и Херцеговине и Србије, студенти су прекинули ту активност, а многи су напустили Тузлу. Међутим, 31. јануар је ускоро проглашен за Национални дан борбе против пушења Србије, а потом и Босне и Херцеговине. У обе државе тај дан се и данас уважава.

Академик Рајко Игић,

Сомбор