Блокадери скрнаве споменике у Београду

Редовна је и грозна појава да српска гробља и споменике скрнаве Хрвати у Хрватској и Албанци на Косову и Метохији. Нажалост, последњих година скрнављење споменика и гробова у ужој Србији практикују опозиција и блокадери. Сетимо се да је наратив опозиције, њених лидера, нпр. Сергеја Трифуновића, бившег председника ПСГ, био претња да ће уринирати по гробовима неистомишљеника, о чему је Трифуновић говорио на митинзима опозиције 2017, као и на „Твитеру”. Потом су од 2019. године више пута вандализовани споменици и гробнице у Београду. Највише пута скрнављен је споменик Гробница народних хероја на Калемегдану. Вандали су скрнавили овај споменик пет пута. Од када је откривен 2021, споменик Стефану Немањи вандализован је четири пута. Скрнављени су и други споменици. Нажалост, 24. јануара ове године догодила се права епидемија скрнављења споменика у центру Београда. Оскрнављено их је седам. Један случај разоткрио је ко су починиоци и указао ко би могли да буду остали скрнавитељи. 
Тог 24. јануара одржан је и целодневни скуп на Тргу Николе Пашића под називом „Заједно за студенте” у организацији „ИТ Блокаде”, зборова грађана и других удружења која су подржала студенте. Скуп је завршен у 18 часова. После тога сатима су уклањани шатори, штандови и остала опрема. Током тог скупа и после њега припадници блокадерског покрета вандализовали су споменике. Прво је током дана вандализован споменик Гаврилу Принципу који се налази у Финансијском парку. Споменик Принципу оскрнавиле су две леволибералне блокадерке, студенткиње А. П. (24) и М. Т. (25), чланице НВО Иницијатива младих за људска права и групе Активни студенти у блокади. Њих две су свој вандалски чин саме фотографисале, са све селфијем, и похвалиле се скрнављењем тог споменика. Просуле су по њему више литара црвене фарбе. Споменик Принципу открили су 2015. године Томислав Николић и Милорад Додик. 
Због чињеница које сам навео, основано можемо тврдити да су и остале споменике оскрнавили блокадери, збораши и учесници скупа блокадера од 24. јануара. Поред спомен-обележја Гаврилу Принципу, током ноћи 24. јануара вандализовани су споменици Бориславу Пекићу, Моши Пијаде, Иви Лоли Рибару, Ђури Ђаковићу, Ивану Милутиновићу и Димитрију Туцовићу. Споменик Пекићу оскрнавили су неки прохрватски блокадери, љубитељи Хрватске ТВ, који су белом фарбом ишарали лице Пекића и на телу исписали ХРТ. Споменик Бори Пекићу је 2016. подигао и открио Александар Вучић. Гробница народних хероја на Калемегдану, која је и споменик културе, оскрнављена је током ноћи, када су починиоци на бисте четири народна хероја – Моше Пијаде, Иве Лоле Рибара, Ђуре Ђаковића и Ивана Милутиновића – исцртали четири кукаста крста. Уз то, све четири гробнице хероја починиоци такође су ишарали нацистичким симболима – свастикама. И споменик Димитрију Туцовићу оскрнављен је током ноћи, а починиоци су на бисти исписали усташки знак – слово У. Вероватно су исти вандали оскрнавили споменике Бори Пекићу и Туцовићу. 
Вандали и вандалке, скрнавитељи споменика, имају више заједничких веза. Прво, сви они су блокадери. Друго, они су површне незналице. Треће, они су заговорници екстремистичких воук и кенселинг покрета са Запада. Такође, ови вандали блокадери вероватно су начули да је неке од ових споменика подигао Вучић, па им се то чинило као довољан разлог да их оскрнаве. Оскрнављени споменици подигнути су идеолошки разнородним личностима, којима је заједничка борба против тоталитаризма – монархистичког, аустроугарског, фашистичког и титоистичког. Сви вандали готово извесно и не знају ко су Борислав Пекић, Гаврило Принцип, Димитрије Туцовић, Моша Пијаде, Иво Лола Рибар, Ђуро Ђаковић и Иван Милутиновић. Гаврило Принцип био је српски студент, члан Младе Босне, који се залагао за окончање аустроугарске владавине у БиХ. Са осамнаест година извршио је атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда. Преминуо је у 22. години, у аустроугарском затвору 1918. Био је жртва аустроугарских протофашиста. Борислав Пекић је један од најзначајнијих српских књижевника 20. века („Беснило”, „Године које су појели скакавци”, „Ходочашће Арсенија Његована”...). Био је жртва титоизма и провео је пет година у Брозовом затвору, невин. Подизање споменика Пекићу иницирао је Александар Вучић 2016. године. Гробница народних хероја на Калемегдану је споменик културе. У њој су сахрањени народни хероји, борци против фашизма – Моша Пијаде, Иво Лола Рибар, Иван Милутиновић и Ђуро Ђаковић. Димитрије Туцовић је био правник, политичар, новинар и публициста, вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Краљевини Србији. Био је истакнути борац против монархистичког тоталитаризма. После избијања Првог светског рата поново је ступио у Српску војску, а као резервни капетан, погинуо је 1914, током Колубарске битке. 
Овакве српске великане оскрнавили су блокадери, у нападу на државу Србију, њену историју и антифашистичко наслеђе. Блокадери су извршили организоване чинове политичког екстремизма – културоцида. Блокадери су скрнављењем славили мрачне идеологије – исцртавали су нацистичке и усташке симболе. Скрнављење седам споменика није спонтани чин, није случајност. То је спровођење одлуке блокадерских пленума, то је програм блокадера и Студентске листе – промоција усташтва и нацизма, бруталан напад на културу сећања и на великане Србије. Колико је познато аутору овог текста, није било реакције тужилаштва. Да подсетим, скрнављење споменика и гробница представља кривично дело. Скрнављење споменика осудио је министар културе Никола Селаковић. Нико од блокадера и опозиције није осудио скрнављење свих седам споменика.

*Посланик и члан Председништва СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа