За успомену и дуго сећање

На полицама тек отвореног „Сокачета” у центру Београда изложен је мали милион ситница. Чиста есенција наше традиције, али на модеран начин: од Шумадинца Милојице, српских кућица од керамике, веселих гипсаних трубача, лицидерских срца и плетених вунених чарапа, преко аутентичних оловних војника из средњег века, финог десертног бермета, хеклераја, разгледница, шољица, мајица са натписима и разних других предмета за свакодневну употребу, па до монографија и ди-ви-дија о Београду.

Власник Миливој – Миша Стевановић их је наменио страним туристима, да имају шта да покажу кад се врате кући и да се подсете где су били. Тако је „Сокаче” постало још једна карика у ланцу сувенирница које су отворене у Новом Саду и СремскимКарловцима.

Од опанка ка ципели

Као стари Београђанин, Палилулац, настојаће, каже, да акценат с опанака мало више пребаци на урбана обележја и градску традицију.

(/slika2)– Овај град има историју, традицију и диван положај, можда лепши од било којег европског, али то треба представити, показати онако како се то чини у другим европским престоницама, као што су рецимо Парижани стару железничку станицу претворили у музеј сликара импресиониста.

Кад постоји добра и занимљива понуда, од смештаја, споменика, музеја и галерија до уређених излетишта, треба имати и сувенире. Али какве?По мом мишљењу, сувенир је све што буди асоцијације на неко место. Али, то пре свега мора бити ситница, јефтина и лако преносива. Све остало прелази у галеријску робу – анализира наш саговорник.

Увек у тренду

Кад је почео да опрема овај идиличан кутак, цела породица је дала свој допринос. Он – свећњацима, држачима за салвете и украсним кутијама од дрвета које је сам направио, супруга, иначе професор виолине у музичкој школи, придодала је своје хеклераје, деца су осликала стари креденац његове тетке у којем су после изложили неке предмете, ташта је исплела и извезла чарапе од вуне, братанац је монтирао оригиналне полице...

(/slika3)Гомилу других експоната Миша је набавио од рукотвораца из свих наших крајева. Између осталих, ступио је у контакт и са удружењем жена „Мирис завичаја” из Беле Паланке, које води Љубинка Мајсторовић (некадашња „идеална жена Југославије“). Тако је набавио честитке са романтичним везеним детаљима које се странцима изузетно допадају, али има места и за радове деце са посебним потребама, међу којима доминира поменути Милојица.

На овом сасвим малом простору које одише домаћинском атмосфером има заиста много тога. Да читав сат проведете разгледајући, опет нећете успети да приметите сваки детаљ. Овде за сваког може да се пронађе понешто. Нема једино ракије, мада је, каже, Американци траже чим уђу.

Миша прати и трендове. Приметио је да су хит магнети за фрижидер и осликане керамичке плочице, па их је и он прибавио – са симболом Сингидунума. У међувремену, наћи ће се још која ситница згодна за пригодан поклон. А и без тога, у добром расположењу чека потенцијалне муштерије.